Male novine

Тедефон Пере Тодоровнка 13С

БЕОГРАД, УТОРАК 11. МАРТА 1903. ГОД.

Телефон уредништва 22@

ЦЕНА ЛЖСТУ: ЗА СРБИЈУ: Годинај 6 мес. I 3 мес. 18 дин.Ј 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Година 6 мес. |з мес. 40 ДИН .ј 20 ДИН. 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. | 7-50

ОРЧ>Ј 5 ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА ИРВА СТРАНА Иетаи ред зе п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 н. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ П® ПОГОДБИ Ш-ИПОСЛАНО ©Д РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

ВРОЈ 69

КШИЕ 2Е1Т11К6

Директор и власвик ПЕРА Т0Д0Р0ВИ1

1Е РЕТГГ Ј0УВМА1

РСД. XVII!

ф ФЛАША ВОДЕ САМО 35 ПАРА ДИН. ф

Дуковшка ЈСкееда Дода

б?

"А"

Главро Стоварнште

1<од г. г. Рлише ЛндрејевиЋа и Брата ф У БЕОГРАДУ — ВАРОШ-КАПИЈА

ПРОДАЈА НА ВИШЕ: Сто Флаша од једнога литра 49 динара

У главном стоваришту и у свима бакалницама кошта ЈЕДНА ФЛАША 55 ПАРА ДИН. Празне флаше примају се по 20 нвра див. Аранђеловачка конзорција.

Магко 8. Реггопгуеуцсћ « ТаШеиг роиг ћоттбз Кие Рппее Мјсће! 31. а Гћоппеиг <1е рог(;ег & 1а соппазбвапсе с1е вев ћопогбз сНеп4в1 ди'П 1леп(; & 1еиг вегУ1Се, роиг 1а 8а180П ргосћајпе-оике ип $гапс1| сћ01Х (1'6^о1Тез Ггапса1ве8 е4 ап§1а18е8 <1е 4ои4е поитеаи(6 е1б^ап^ез,, с1е ргепн&ге ^иаШб роиг 4ои1;е еарбсе <3е оозкитез „1а соиреј рап81еппе". Ј1 а еп^а^е а се1; е1?е(; ип 8р6с1аН81;е ауап(; 8ит1ез< с.оиг8 к ГАсаДбппе ргоСе881оппе11е <1ев (;аШеиг8 4 Рапв. < КеропДап!; ат81 аих с!е81гз 8ои\ г еп(; ехрптев раг 8ее ћоио- ( гез еИеп(;8 И сгојЧ роиуо1г 8е гесоттап(1ег (;ои(; рагИсиН&гетеп*;! а 1еиг 1з1епуеШап(;е сопНапге. 45

ф СТО ФЛАША САМО 49 ДИНАРА

I а -.1 *4 ж

1кГ "Шг *%/ *Сг

^ ПРбДИЈЕЖ сав хотелски намештај, као ; кревета плеханих, душека, јоргана, сламњача, јастука перјаних, вуненнх, чаршава креветских, чаршава јорганских, навлака јастучних, огледала собна, ролетне за прозоре и остале ствари за кафанске собе. Коме је потребно што од тих ствари, нека се пријави у кафани

\| I I I I II I I ! I ! I I I I 11 ! I I I I II I / А^АААААААААА^АААААА^ААААААур^ » • штофа за женсно одело продаје по врло ниској цени Мануфактурно-платнарска радња )>МилошевиЋа и Комп. <>>-<> пређв Бранкови'К к Вулковић ! - ^ Београд, Кнез Мих. ул бр. 31.

МИЈОРАД СТ. ДРДГУТИНОВИЋ секретар првостепеног суда за в. Београд, у оставци, отпочео је адвокатску праксу. Канцеларија се налази у Дубровачкој улици бр. 17, преко пута Народне Банке. 91

елтк 6 р а НА ВРАЧАРУ

м

где ће и ствари видети.

Италија и Еалцан У петроградским Новостима изишао је чланак о тежњама које Италија гаји у погледу Балканског полуострва. Тај чланак гласи: Ових дана се много говорило поводом вести која је изнела један члан из уговора о тројном савезу, а тиче се односа Италије према Аустро-Угарској. Тај члан

|гласи: „Сваком територијалном јувећању Аустро-Угарске мора 1бити последица такође теритоЈријално увећање Италије." • По себи се разуме да су итајлијански полуслужбени листови јпохитали да побију истинитост [постојања таквога члана у уговору о тројном савезу. Али им мало верују. Сам уговор остао је у тајности. За то се тешко може поуздано тврдити да је тај члан унесен у уговор, а ли

ПОДЛИСТАК

Дедхо Дророчакстко

(историски роман из српске прошлости)

књига II.

(5°)

16. Павратак књаза Милоша Стога је у Београду радосно примљена вест, када је 15. Јануара Јова Илић телеграфисао, да кнез Милош неће дуже чекати у Неготину турскога чиновника с бератом и да се отуда креће за Алексинац. Важни и значајни били су ови дани у половини Јануара 1859. године!.... Кнез Милош, као што смо већ видели, ступио је на српско земљише у Радујевцу и. јануара и преко Неготина упутио се полако Београду и Крагујевцу. Он није хитао; путовао је

по један дан а одмарао се по више дана, примајући масе одушевљенога народа, које су врвиле са свију страна да га дочекају и поздр;а;е. А док се он тако полако примицао својој престоници, у Београду одигравани су крупни историски догађаји. који су ос тавили дугог трага у нашој повесници народној. Јер што се кнез Милош више примицао Београду, тамо се све више заоштравала борба између победоносних Обреновићеваца и побеђених Карађорђеваца и кајмакамоваца. како су тада звали ону групу, која се држала дотадашњих великаша — Вучића, Гарашанина и осталих. Управо то и није била никаква борба, већ извршивање каштига над побеђеним противником. То су били с једне стране светли и радосни дани народне славе

и победе, а с друге стране то су били мучни дани испаштања за побеђене, при чему је често могао бити свирепо кажњен и онај, који у истини никакву казну није заслужио. Али, тако то увек бива, кад историски догађаји дгонају до тачке где више не пресуђује хладан разум, већ узбуркане страсти политичке. Таква времена била су настала баш сад у Србији гдеје вршен један велики преврат у народу, који се није ограничавао само на промену династије, већ је захватао и промену многих основних погледа на друштво и државу, на државни склоп и на гхоложај и улогу народа у држави. Али и ако су се одигравали овако важни и судбоносни догађаји на славу и понос ондашњих вођа и с једне и с друге

стране, може се данас с радошћу забележити, да је ипак очувана била хладна присебитост и избегнути су сви крвнички и осветнички призери и догађаји, колико се то могло у опште постићи у једном овако мутном и размирном времену. Онако дубок и озбиљан преврат, па ипак ни један свештеник није био јашен, ни једандом камењем затрпан ни једна штампарија разорена!.. После четрдесет година културног живота и напредовања Србије, ми смо се толико „цивилизовали" и »упитомили« да данас градимо такве нереде и терамо такве пизме и освете при обичној министарској промени, каквих није било чак ни 1858. год., чак ни при онако дубоком потресу друштвеном. (Наставиће се СО г^?Ј(ј ЈНЈ?® 5 "« 01