Male novine
Тедвфон Пе^е Тодоровкћк 13С
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 13, МАРТА 1903, ШД.
Телефон уредништва 226
ЦКНА ЈШСТУ; ЗА СРБИЈУ: Горинај 6 мсс. I з мес. ј д дин. I 4'Јо д.
ЗА СТР. ЗЕМЉЕ: Годкна! 6 мес. јз мес. 40 ДИН .ј "20 ДИН. | 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Годинај 6 мее. ј з мес. 30 кр. | 15 кр. I 7-50
БРО) 5 ШРА
ЦЕНА огл&еимд ПРВА СТРАНА Петит ред 20 п. д. ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 п. *. ВЕЋИ ОГЛАСИ Н® ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ©Д РЕДА I д. Рукописи се ке враћају Стари број 10 п. д.
ЕР0Ј 71
кшме тштв
Дир«ктор и влас.шк П Е Р А ТОР0РОВИЋ
1Е РЕТ1Т Ј0ЦВМА1
РОД. XVIII
1 А
< |< N р N < $ о 5 < X
штштактшшвташштшштштшштштт
«> ФЛАША ВОДЕ САМО 35 ПАРА ДИН.
4*
Ј^уковмчка Кчлседа |2ода
ф - ^ Главно Стовариште ф 1<од г. г. Рлише Лндре]еви"ћа и Брата ф у БЕОГРАДУ — ВАРОШ-КАПИЈА
П Р О Д АЈАНА ВИШЕ: Сто Флаша од једнога литра 49 динара
У главном стоваришту и у свима бакалницама кошта ЈЕДНА ФЛАША 55 ПАРА ДИН. Празне флаше прнмају се по 20 пара днз. Аранђеловачка конзордија.
4^1 <! ^1 ° 03!
ММлОРАД СГ. ДРАГгаеОВИЋ секретар првостепеног суда за в. Београд, у оставци, отпочео је адвокатску праксу. Канцеларија се налази у Дубровачкој улици бр. 17, преко пута Народне Банке. 91
Ф Ф бглаек Ф <* ЗА »МАЛЕ НОВИНЕ" примају се по најумеренијој цени.
ф СТО ФЛАША САМО 49 ДИНАРА ф и»ш^шти»рж<и«»ижш..ммшшши«иш ДТ д Т и Г.Д('Т«т ЗИ И ИНД» 1111ИИ1 ШИИШМ
ш&т\
Оп сЈоппе а 1оиаае ипе 1зе11е таЈзоп, ^ Џ ^ еИиее аи сот с!е 1а гие Зишпа е! ПоићЈ1;сћта 32 У15 а У15 <1е 1а „Сгојх 2Ц. Ш Кои § е "- џ ^ ГУарраг^атеп! зе сотрозе с1е 8 ]Х сћатђгез е! ипе апћсћатћге^ »Ц ауес Је рое1ев с1е ГаЈепсе, с1еих еп1гееб 1Јп боШеггаЈп ауес сијзјпе с1еих|&» т сћатћгез е(: ипе заНе .а тапдег е{ 1гоЈз сауез. *ј8| 1)апз 1а соиг ипе тајзоппеие ауес Јеих сћатћгез роиг 1е ветсе, уЈ ипе ћ1апсћЈ55епе ауес сопсЈшс 1Јпе јоН јагсЗт. 1^итЈеге е1ес!пдие сЈапзр^ 1ои(:е 1а тајзоп. Мг 1е ћагоп Наутег1е бесгеЈаЈге с1е 1а 1^е§а1от сГАи-Цр« Јпсће—Ноп^пе ћаћИаН: се4 рраНетеп! ауап1 50п сЈераг роиг НоИапсЈе. ^ Роиг 1е.б сопсШопз 5'асЗге55ег аи тадазт. 1 сЗе. ш НДООУЛјМОУ!С е1 ^ШДИзОУЈС ■ гие рппсе Мкће1.
^ 87
^ф ФттттШффџттт^тт ф^ * 1 тчвм I*! I ф За кенско одело <Џ ф ф Из првих светсх(их Фабри1<а ф <Џ т? У ЈЕДНОЈ БОЈИ метар по дин. 1,70, 2,2,50, 2,70 3,— 3,20, 3,50 4,,--, 4,50, 5,6,— 6,50 до 10,-. ДЕЗЕНИР.АНИХ метар по дик. 1.30, 1,80, 2,90, 4,—, 4,50, 5,—, 5,50, 6,— до 8,— и са П1?УГАМА метар по дин. 3,50, 4,—, 5,50 и 6,— дин. «Ф» Прибора и украса за израду женског одела, као : ф Свиле, апли!<ан,ије, кроазе, Ф^лордина, дугмета за $1{рас и т. д. ф ДОБИЛА ЈЕ У ОГРОМНОМ ИЗБОРУ Мануфактурно плагпнарска радња Ш ЈШилошебгта и Жомп• ш иређе Браш<ови11 и 5У л Н°вић Београд, Кнез Мих. ул. бр. 31.
Шр ш ш т
■ш
^ж> ш ш Шџ ш
На захтев п. муштерија из унутрашњости шаљемо мустре бесплатно, а сваку и најмању поруџбину извршујемо тачно и одмах. 82
шшш ттт
ЏШШШШ1
П0ДЛИСТАК
Је$ко Кророчанстао (иеториски роман из орпске прошлости)
књига II.
(52)
17. „Владалац путује — Скупштина дејствује"! „Даље, Скупштина налази, да већи број посланика даје Ск^пштини већи значај и моћ, и да због тога треба да се бира нај мање два посланика на хиљаду бирача. »И најзад, да је за самосталност скупштинску неопходно, да попечитељи бар за неколико година немају права долазити на све састанке скупштинске, без нарочитог позива скупштинског. „Узевши све то у обзир, Скуп-
штина једногласно решава да је она већ доста попуштала влади и да даље не може ићи тим пу тем, већ остаје при свом ранијем решењу". 1 ако је гласио одговор скупштински. Видећи то, Капетан Миша примети да би том општем решењу о скупштинском закону требало додати још и то: Да ванредне скупштине могу решавати само ванредна питања, ради којих су и сазване, а не могу се упуштати у питања која спадају у круг редовних Скупштира нити могу мењати ранија решења, која су донесена на редовним скупштинама. Ово мишљење Капетан Мишино помогне и Аксентије Марковић, преседник крушевачког окружног суда, бранећи Мишин
предлог с другога гледишта и доказујући да се ванредне скупштине морају сматрати као оруђе владино. Против овога гледишта устао је Милован Јанковић, доказујујћи „да су у закону већ предвиђена и одређена средства да ванредна скупштина не може постати оруђе правитељства, и то из ових разлога: прво, што се ванредна скупштина мора исто онако сазивати као и редовна. т. ј. она мора бити састављена од народних посланика, изабраних на исти начин као што се бирају обични народни посланици; друго, што она не сме бити бројем мања од редовне скупштине, него још пре може бити већа. Према томе било би »противсловно« да народ и има и нема поверење према себи самом, и управо било би
без смисла, да народ своја сопствена ирава према самом себи час раширује, час ограничава«. После овакога објашњења Јанковићевог, Скупштина је једногласно закључила, да не може усвојити предлог свога преседника. Против овога били су сам© преседник Скупштине Капетан Миша и Аксентије Марковић, преседник крушевачког окружног суда. Овако држање Скупштине према свом рођеном преседнику био је први знак, да се односи између потиснутих кајмакамаца и победоносних Обреновићеваца почињу поново опасно заоштравати. (Наставиће се