Male novine
у умовима толика је, да су душмани мислили да већ могу прећи и на пометњу и сукобе на сокаку, што је ономад и покушано. И ово све један је жалосан факат који могу да не виде само они, који навлаш зажмуре. „Дечја сиграчка." Код нас су изврнути појмови о стотину ствари. А сад ево покушавају да их изврну и у једној врло опасној ствари, која може бити судбоносна за ову српску земљицу. Дигла се сокачка руља и каменицама напала на мирне домове српских грађана. Разбијана су врата и прозори, уништавана туђа својина, упадано је у туђе домове и ту уништавано све што се нашло, летеле су каменице од килу и две тежине, кадре да убију вола, а не човека. Чак је употребљено и ватрено оружје. Из гомиле је пуцано револве рима! И све то душмани српски покушавају сад да представе као један обичан дечји несташлук, као обичну сокачку грају беспослених људи, који нису имали никакву злу намеру, до једино да се мало извичу и пролармају. Ако је дошло до озбиљнијих сукоба, за то је искључно и једино крива полиција ! Тако труби наша опозиција. Ми нећемо да бранимо полицију, нити она има потребе за то. Доцније, нарочитим чланком, ми ћемо расправити ко је крив, што је дотле дошло да се морала пролити српска крв и да су београдске улице виделе мртве Србе, побијене српском руком. За сад истичемо само ова факта : И „Одјек" и сви остали опозициони листови забележили су овај факат, да се полиција није мешала кад је руља прво почела разбијати прозоре на уредништву „Малих Новина", па онда отишла даље и починила остале штете. Ко је, дакле, ту крив, кад ту ето није било полициског изазивања ?
„Одјек" је изнео као у подсмех овај факат : Жандарми ухватили и однели у полицију једнога „опасног демонстранта" од десетак година, код кога су нашли пун џеп кликера. Верујемо „Одјеку" и питамо га, да ли је из главе овога и овакога »демонстранта" могла потећи мисао да се нападну уредништва „Малих Новина", „Слоге" , »Вечерњих Новости« и „Двадесетог Века« ? Каменице су летеле, прозори су разбијани, паљевине су вршене, злочини су.извођени, и то с планом, смишљено, јер су били управљени само против листова који помажу данашње стање. То бар не може норећи опозиција. Питамо дакле : Па из чије је главе све то потекло, кад је
никад не сме бити проглашено за неку шалу и обичну сокачку сиграчку дечју. Јер и каменица може да убије, и то је једно. А од каменице до куршума није далеко, и то је друго. То је свеијасно и врло просто. Али ето баш то хоће да изврну и у другој светлости преставе душмани српски. Они с планом и намером ономадашње злочине сокачке престављају као невини несташлук дечурлије београдске. Та за Бога, није било ништа озбиљно. Иесташна деца малко се поиграла и бацила по који камен. Значи: ствар је невина и може се сутра опет поновити. Крива је само полиција, што није пустила да се деца мало проиграју
Из срцског света Памештаае хрватских шегрта. Из Загреба пишу мостарском „Српском Вјесиику : „У Загребу је основано ових дана посебно друштво за намештање хрватских младића (католичке и израиљске вере) у трговину и занате. Овомје одбору вотирала— као што загребачке новине јављају —■ личка католичка штедионица 200 К. као свој прилог. Бележећи тај хвале вредни чин, препоручујемо и свима српским позваним круговима да се у тај лепи пример угледају, јер ми смо као што је познато потиснути досељеницима трговцима из Галиције и Пољске у трговини јако клонули, а са занатом смо ми Срби и онако иза свега осталога света. Прегазише нам странци села и вароши, извлачи нам се дедовина из руку, па ако се не тргнемо и брзо и живо и како треба, друмови ће заиста пожелети Срба...."
Душмани и злочинци, како очевидно, да није могло иотећи је ировидан план ваш и како из главе дечје? Неко старији, ј га ви дрско изводите ! И што лукавији, препреденији, морао|је најстрашније, све то врши се је све то удесити. Ко је тајг ■ п0 замисли и плану туђинских Чекамо да нам „Одјек", *Устав -;ду ШмаН а српских, који из даљи на Србија« и њино друштвотојне снремају ове злочнне у преобјасне. ј стоници српској. А сада још једну реч о зна- ] Наравно, да за те паклене начају ономадашњих сокачких зло-| мер е душмана српских из туђи- ^ вештајима и другим подацима , у Ма 4 ™ а - ! не не зна ЈУ и п °Ј ма нема ЈУ она ! ћедонији сад има, по речима цариДок се говори, виче, ларма, невина деца срнска, што на средј ог дописника вПол . К о Р еспон— то сесве ]ош може и трпети. јВелике Пијаце туца ]У и спремају де . е „ 25 „_ 30 вођа чета Али ови Али ту ]е уједно и краЈња граница.: камење за разбиЈање туђих ДО-* б јеви још не дају појам 0 броЈу Чим полети каменица, чим на- јМО ва. Наравно, да за то не знаЈ У | самих ^ ноге од њих стане напад. чим отпочне уни- ј0НИ добродушни ђаци велша>-» мале и немају вођа< А бива и то> да штавање туђе своЈине, то Је већ ;Ш колски, они невини помоћни-; нема саме четС) бар формирана но
}4з Балкаиијв Број чета. Према консуларним изима и другим подацима у Маји сад има, по речима цари-
разбојништво, злочин, насртај ! ци трговачки, из чијих су руку ј сам вођ који се негде крије1 скупља на јавну безбедност, и то семо-ј Л етеле каменице. Али неко Јеј ра сузбијати како се где могне] морао З нати и тим каменицама ј га нестане 0д ± марта до 28 . марта
чету и кад сврши што треба, опет
лепим где иде, силом где то; у Н пављати, кад су онеполетеле* « л ' ј ЈгиуапЈпаип, лад сј ипс п0 новом КалеНДару, по СЛужбвВИМ МОра ИТИ. . право баш на уредништва ОНИХ ! П0Да ц Има; турска је војска имала већ С У чисти и Р азг Р ани чени! листова, који данас стте уз срп- девет ба с четама најући појмови о демонстрацији и не- ■ скога Краља и српску Отаџбину. ' и омање чарке реду, који се морају држати о- ј д ко је и где је тај, г. г. Љу- ј „ тг . двојено ини пошто сене смеју!б 0 Живковићу, Домановићуи; Каотртив промк. Како Јавља бечбркати уједно. Док се виче, Продановићу, Жико Протићу и ка - н ' 0љ ' „реларма и говори реч носи ве-|никола Пашићу, Свето Симићу1" нда " ат Кастриота отар; ТО се може И отрпети. Чим и Свето Јакшићу ? јОратио се Ароанасима с прогласом, се од речи иређе на дело, на! ЈесТ) нек0 је морао знати и! санетују1,н их да се у свему П0К0 Р а : нападај, на бацање каменица и : хим каменицама управљати. 1 ваЈУ своме п Р и Ј атељ У> султану. аЈ потезања револвера - то се; А ко нисте ви, нађитеикажи-^ 6 проглас излепљен у вила Ј ет ™ а мора спречити и сузбити.
те ко Је таЈ, да му заједнички;
скадарском, јањинском, битољском и
Чим полети каменица, то је судимо напад. Каменица је једном жан- < д ми ћемо сутра продужити дарму избила три зуба и изгла- : Н абрајење ових и оваквих чивила вилицу. Каменица може да њеница, осакати, да убије, да направи; сваку штету. Засипање камени
косовском. I I
!
цама мирних домова српских
Из бела света [ Белики штрајк у Холандији. У Хо| ландији је поново избио вслик штрајк који сада међутим није изазвало пи
ПОДЛИСТАК
^ецко Дророчакство
(историски роман из српске прошлости)
књига II.
(65)
17. „Владалац путује — Скупштина дејствује"! Видећи шта се догодило с митрополитом Петром, Вучић се реши да не чека ~а га с његова висока положаја други терају, већ да сам поднесе оставку и да се уклони. Он се на то ре шио после једне бурне седнице у државном савету, са које је отишао право у књажевски двор. Дакле, одмах сутра дан, по Св. Сави, Вучић се јави у кнежевском двору, у пуном парадном руху своме. На глрви је но-
вес.
на
сио велики црвени , ногама црвене сјајне јеменије турске. На њему су биле чохане чакшире турске, а заогрнуо се био црвеним, богато везеним џубетом. Болесне очи био је заклонио зеленим ободом, који је почешће придржавао руком. Улазећи у кнежеву собу, Вучић се дубоко поклони Стевчи, намеснчку кнежевом, који му брзо истрча на сусрет и прими га врло љубазно и предусретљиво. На Вучићу се познавало да је био узбуђен и узрујан. И доиста, он је амо дошао управо из советске седкице, где се до сада препирао са својим друговима советницима, и где је пала и многа тешка и оштра реч. Јер знајући какво је кнез Милошево расположење према Совету Државном, господа советници тра-
жили су пута и начина како би мало ублажили и одобровољили старога кнеза. У тој тежњи они су налазили да би најбоље било, кад 6и Вучић, као председник Совета сам добровољно поднео оставку на свој високи чин и положај. Стари војвода дуго се одупирао томе. Њему је изгледало некако кукавички и недостојно његова гласа и угледа, да се сам уклања са свога високог положаја. Али на њега навали његово друштво, и он се најзад сагласи да учини по њиној жељи и да сам поднесе своју оставку. Тога ради сада је и дошао био у кнежев конак, и то још онако загрејан и узбуђен од препирке у Совету. Али Стевча га прими љубазно и пријатељски и намести га на почасно место на дивану. Сам Стевча узе столицу, седе према
старом војводи и замоли га да каже шта хоће и шта жели, а он, Стевча, вели, готов је да му учини све што буде могуће. — Ја нећу ништа ни тражити што би било немогуће — рече Вучић — моје су жеље малене и моји захтевц врло скромни. И доиста, пошто се мало одморио и умирио, Вучић извади из џепа неку хартију и пружи је Стевчи с речима: — Ево, синовче, ово ти је сав мој захтев и тражење, видећеш — није много! То је била Вучићева оставка. Он је давао оставку на свој високи положај и молио је да му се одреди пристојна пенсија, каква му припада. по годинама службе. (Наставиће се.)