Male novine

вели да су за ово стање подједнако криви Маћедонци и Бугари. Цариград. Из двора се"чује, да Едем паша одлази у Маћедонију као главни командант. У двору се прича и то, да је с обзиром на неодлучност и слабост султанову према Арбанасима, Хилми паша у последње доба неколико пута давао оставку, која му није уважена. Атина. Један сарадник „Скрипа" разговарао је с аустро-угарским ђенералним консулом у Солуну, Рихардом Хикелом, о стању у Маћедонији. На питање шта консул мисли о том стању, он је одговорио : „Стање свакојако није радосно и ни мало мирно; али још није тако озбиљно, као што се на разним местима хоће да верује. Извесни догађаји, који у Маћедонији нису необични, с јасном се намером претерују и придаје им се значакоји немају. Реформе, које су АустроУгарска и Русија предложиле а остале силе потпомогле, Турска ће извршити ако јој се да времена, и она ће међ раздражено становништво за извесно време унети мир и ред. У Турској истина има много аномалија и толико исто неурачунљивости да је врло тешко уклонити једне и избећи друге. Али ја немам никаква разлога веровати да Турци не мисле озбиљно и извршити реформне предлоге Које су уевојили. На против у толико је више сигурно да ће их они извршити, "што су 'Гурци овај пут озбиљно решени да изврше реформну акцију па су и војнички доста добро спремљени да аномалијама учене крај. Упитандали сматра као основану вест да ће Вугари у Битољу учинити последњи покушај и позвати становништво на устанак, ђенерални консул Хикел одговорио је: „Држим да ће то учинити, али само да се после мало часно повуку." | Консул Шчербина Цариград. Гроф Ламздорф телеграфисао је руском пославику Зиновјеву, да је руски цар на депеши к- јом је јављено да је Шчербина умро, својеручно написао: „Шчербина је умро као племенити јунак, вршећи своју дужност." Бугарска СоФИЈа. Листови јављају да је војни министар Савов дао оставку, што бајаги министарски савет није одобрио кредит за место инспектора војске Наприкова. Соетја. С надлежне стране увера вају, да су неистинити гласови о оставци министра војног. ГроФ Билов о положају Париз. Немачки државни канцелар гроф Билов, који се сад бави у Соренту, примио је тамо једнога сарадника „Тановог", коме је учинио ова саопштења: Ситуација је изврсна Истина постоји балканско питање, али је оно само бура у чаши воде. У осталом владе су сложне да ову опасну зону ограниче и спрече ла се зло рашири. Споразум је о овој тачци потпун. Ми се чврсто уздамо да ови заплети неће довести у опасност јевропски мир и имамо за то чврсту вољу. Садашњи односи из међу Немачгсе и Француске су не могу бољи бити. Ја између те две земље не видим ни ј|-дну једину црну тачку. У прошлости је било крвавих нес-

поразума, чијег повратка, мислим, не треба се бојати. Све што омогућава здружење, морамо неговати и развијати. Морамо учинити да нестане тешкоће ко.је би нас могле делити. Столећима Француска благотворно утиче на Немачку и немачки геније, па ни Француска није горе прошла с идејама, које је примила из Немачке. Наше се цивидизације усавршују. Земља Волтера, Молијера, Пастера не може ништа друго но да живи у најбољој слози са земљом Гетеа, Шилера и Хелмхолца. На згради опште цивилизације Француска је не само "украс, она је потребна и за равнотежу, т. ј. за опстанак зграде. Гроф Билов завршио је речима: Нама у Немачкој Французи су све симпатичнији, свуда их примају више но с голом учтивошћу и то је један од најумирљивијих знакова. Аустријски агенат у опасноти Цариград. Г1о једном саопштењу које је добила ТГорта, аустро-угарски консуларни агенат у Серазу, Слатко, у опасности је од Бугара. Власти су похапсили ове Бугаре. Овдашње аустро-угарско посланство не зна ништа о томе. (4 Април) Цариград. Велики везир изјавио је Грујићу своје признање на лојалном држању Србије према Порти у догађајима на Балкану. — Због изванредне активности бугарских комитета положај се погоршао у битољском вилајету и с тога је Порта одлучила према савету великих сила. да предузме врло енергичне мере. Рим. Италијанска комора одбила је захтев да се изврши издавања руског студента Гоца. На тај начин је усвојено мишљење генералног прокуратора, Гоц ће још данас бити пуштен. Цариград. Турски листови јављају да је васељенска патријаршија упутила епископима посланицу, у којој их позива да опомињу грчко становништво да и даље остану верни султанови поданици. •»$>!» •вц.р.ф«-. КАКВЕ НОВИНЕ НАРОД РАДО ЧИТА Будимпештанске „Српске Новости" донеле су на уводном месту овај свакојако интересан чланак : У једном чланку пре неки дан сам доказао, шта наш народ радо чита, и то, да чита новине. Сада ћу овде да изнесем какве новине народ радо чита. Многи би ми у шали рекао, а у свакој је шали пола збиље, народ радо чита оне новине, које немора да плати. Ја ћу дл преко овога пређем и ла на искуству потврдим : да народ радо чита мале (по формату) новине, па још ако су свакидање и пре ! У светском новинарству, нарочито немачком и американском, дошло је у издавању новина до одвратности.

Тако формат (облик) новина често бива велик као креветски простирач. Или је мањег облика а са безброј прилога. Артија је тих новина гадна, слог штампе брљав, садржина пренатрпана... И уместо да се човек позабави, поучи, и користи новинама, он се одвраћа од читања, поквари се пренатрпаном и обично нездравом садржином, поквари очи, изгуби • трпљење у читању, а поква и и „густ." (укус). За то је сада у најновије доба у страном новинарству девиза: да се ! издају новине што чешће, а мањег формата и добре садржине. И сасвим је оправдано. Код нас није баш као код других .народа али је почело узимати маха, да се у новинама даје што више артчје, што обилније садржине без обзира на каквоћу.. Али искрено да речем, народ то не вол к тиме се народ не задобива. И добро је, да је по природ I добар укус у нашег народа. Зато је нужно, да ми водимо » рачуна о том његовом укусу и избору или што се вели простом страном речи „густу". Новинама је задаћа да у првом реду из света саопштава новости, и то у правом смислу новости краттсим слогом изнети истините догађаје и појаве из | области људског друштва и области наука и вештина, па онда долазе остали прилози који звали се како, само допуњују осталу празнину и служе дакако ' и за дуже слободно (празно) време. Тако и наш народ судећи о новинама^ као што рекох, најрадије чита мале свакидање новине, које у неколико часова разонођења може да прочита и ратар, и занатлија, и трговац па и интелигенција разних редова. Из тих новина сваки види свакидашње догађаје светске, и тиме и више користимо, него ка > мора да гњура по новинама од киле артије и неколико страна садржине без вредности. Имајући на уму, да свакидање мале новине могу увек имати добру садржину, и тиме могу да утичу боље на образовање народно, препоручујем позванима, да и наше'м народу дају што мање новине, што истинитије новости, што здравије поуке и угодније забаве. Такве новине народ радо чита, а кад је то још оправдано, такве им новине и дајмо, па ће и он обилнпје новине држати и уредније плаћати.

Зеоградске вестм Његово Бзличаиство Крзљ примио је 30 пр. месеца, на Цвети, о I надлештава у земљи и ван земље, од корпорација и грађ"на, многобројне честитке пуне израза поданичке оданости и најтоплишх жеља за срећу и дуг живот Њихових Величанстава. По налогу Његовог Величанства Краља, Председник Министарског Савета изјављује свима захвалност на овим честиткама. Говор Н>. В. Краља, који је држао на свечаном ручку приликом десетогодишњице Његове срећне владавине, донећемо у ускршњем броју. Наш лист неће изићи сутра због данашњег празника. За то ће на

Ускрс изићи с нарочитим ускршњим додатком. П&нсионован. Љубомир Ковачевић, министар просвете и црквених послова на расположењу, по својој молби, а на основу § 37. закона о чиновницима грађанског реда стављен је у стање покоја с пензијом, која му припада по годинама службе. Главна Контрола. За члана Главне Контроле постављен је Димитрије Стевановић, рачуноиспитач Главне Контроле, са годишњом платом од 6000 дин. годишње. В. Ж. Школа Кн,егин,е Љубице. За управитеља и професора ове школе постављен је Иван Дамјановић професор гимназије Доситеја Обрадовића. Негстинска гимназија. За професора хришћанске науке у овој гимназији постављеи је I теван Јовичић, свештеник, пређашњи професор. Концорат са игрзнком. Као што смо раније јавили, Врачарско певачко друштво „Свети Сава" приредиће концерат Другог дана Ускрса у Хотелу .,Славији". Накнадно додајемо да ће овај концерат много боље испасти но и један до сада приређени концерат овог друштва. С тога топло препоручујемо свакоме да овај концерат посети, јер ће са истим бити потпуно задовољни. Јавио сз за иснит. Г. д-р Милан Петровић, секретар тимочког духовног суда обратио се министру просвете и црквених послова молбом ла полаже профееорска., испит из I рупе Пастирског Богословља с ЈГитурђиком и Омилитиком, српског, руског и словенског језика, За испит овога кандидата г. министар је образовао комисију и поставио јој: за пгеседника архимандрита Кирила, ректора Богословије; а за чланове: г. г. Момчила Иванића, професора гимназије Краља Александра I., Јеврема Бојовића и Павла Швабића, професоре Богословије Св. Саве, Ј&втин хаџалук. Реткоје данас наћи Хришћанина, а да не тежи, ла у своме животу ма када не посети место Христовог рођења, места његовог боравка, па и његов гроб. — Београђанима и свима онима који допутују у Београд, даје се прилика да све то виде за 50 п. д. —■ Ово се може видети само до велике суботе у цар фотопластикуму у Коларчевој ул. бр. 7. Задоцнила Квига о Васпитању од Хербета Спенсера, коју је превео г. Ј. Миодраговић проФесор, није могла бити I отова до одређенога времена због неких непредвиђених сметња у штампарији, већ ће бити до краја ов. месеца. Дотле се продужује и примање претплате. ; ПРЕПИСКА УРЕДНИШТВА Апотзкарски псмо^ник нека се пријави нашем уредништву, јер има пријава по његовом огласу. *> ©гдасн <* Ф ЗА »МАЛЕ НОВИНЕ" примају се по најумеренијој цени.