Male novine
^аннвн^
КАЗАНЏИСКА РАДЊА Дкшштрмја ЈСаумовиба ж Компанксје београд Препоручује своје највеће стовариште полуизрађеног бакра у свима сортама, као и израђеног разноврсног посуђа од бакар
с Л. А
А А А А А!Л Л А Ј1 ЛЛЛ.ЛЛЛААЛ
Л г Тедефои Пере Тодорвм &а К36 БЕОГРАД, СРЕДА 9. АПРИЛА 1903. ГОД. Телефон уреднвиива 228
ЦЈЕНА ЛЖСТУ: ЗА. СРБИЈУ: Година| 6 мес. I з мес. 18 дан. 9 дин. ј 4 -50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Годинај 6 мес. |з мес. 40 дин.: 20 дин. ; 10 д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ. Годинај 6 мее. I з мес. 30 кр. ! 15 кр. | 7'5о
НКНА ОГЛАСИМА ВРВА СТРАНА Петит ред го н. д. ЧЕТВРТА СТРАМА Петит ред 10 в. д. ВЕЋИ ОГЛАСИ ГШ НОГОДБИ ПРИПОСЛАНО РЕДА г д. Рукописи се не враћају Стари број 10 к. д.
БРОЈ 95
К1Е1НЕ 2Е1Типе
1Е РЕТТТ Ј0УВМД1
ГОД. XVIII
П олнтички сметењади Ускршњи празнипи донели су земљи једпу велику и радосну новост. Наиме, по највишем благовољењу, потврђен је и објављен закон о државном буџету, и већ први идући буџет наш биће израђен и припремљен по овоме закону и он ће ступити у примену и живот! „Слога" и „Мале Новине" радосно су поздравиле овај лепи чин, и то је било са свим природно. Истина, нови закон о државном буџету није никакво савршенство. Он има видних и осетних мана и празнина и првом приликом мораће се поправити и допуњавати. Али и поред тих недостатака, овај је закон добит за земљу, њиме је учињен знатан корак у напретку нашега буџетирања и створена основа за сређивање наших финансија државних. Но највиша потврда овога за-
Ш.1 кона има и други велики значај свој. Ко год зна шта је то управо буџетско право скупигтииско и колика је важност и значај тога права за целокупан уставни живот једне земље, тај ће лако разумети сав велики смисао ове чињенице: кад видимо где се сам Господар земље брине и сп Својом владом узима икицијатнву у томе, да Народном Представништву утврди и обезбеди велеважно бу џетско право његово. Тој појави мора се обрадовати сваки добар Србин, па шта је природније но да се такој једној мери обрадују и родољубиви листови српски. Али ево јада где је радост ^Слоге а „Малих Новина < бацила »Уставну Србију* у читав дешперат !.,. Нашла се, јадница, у читавој пргш, те не зна нн гпта да мисли, ни како ствар да узме. И ту јој се онда привиђају разне „недоследности", „очигледне нелогичности \ „чудне супротности" и пуно других сличних јада и накарада !
а знате ли откуда све то? Из чега је и како је могла потећи сва та недоумица и забуна „ Уставне Србије" ? >гво да чујете ! Та за бога, -Малс Новине" и „ Слога" рекле су добру реч о једном закону, који је израдила прошла Скупштина Народна ! А међу тим то је она иста Скупштина, која је израдила и закон о штампи, закон о општинама и остале законе, за које су »Мале Новине" и »Слога« рекле, да нису били закони већ бусије, одакле ће се пуцати на све што у овој земљи треба да остане неприкосновено; закони, који су највишом вољом владалачком 24. марта морали бити укинути. То је она иста Скупштина Народна, за коју су „Мале Новине « и л Слога " рекле, да је била пуста, разуздана, џандрљива, насртљива и у многим приликама врло лакомислена. То је најзад она иста Скупштина Народна, с којом напослетку нису могли радити чак ни њени рођени прваци и до-
главници, г. г. Вујић, Велимировић, Миловановић и остали, те на крају краја није остало ништа друго, но да се та Скупштина распусти и кућама пошље. Ето, ту и такву Народну Скупштину ми смо осуђивали и огласили је као Скупштину пристрасну и партизанску, као Скупштину која није била на висини свога узвишенога положаја и позива и није одговорила великим дужностима које су на њој лежале. Јест, тако смо ми оценили и осудили прошлу Скупшгину. И „ Уставна Србија " сад никако не може да појми и разуме, како то ми можемо рећи, да је таква Скупштина урадила и што добро и паметно!.... Како можемо и ј политичком противнику признати какво добро дело!. Јадна и бедна „Уставна Србија"! Она ? грешница, цео свет цени и мери према себи и по себи. Она зна каква је она према својим политичким прогивницима, па мислн да су такви и да такви морају бити и сви
ш 1МВ ш <"> •<?;
За домаћа купатила, фуруне бакарне, сопствена израда од масивног бакра, врло практично за сваку кућу, за трајност јамчимо. Нарочиту пажњу обраћамо произвођачима ракије, да сада израђујемо једну врст^ зсша з а иедиво ракије (ламбиц). Врло прост систем да сваки врло лако њиме/руковати, а даје 50 продента више рах<и|е од досадањих обичних казана. Опробано, а може се сваки муштерија уверити. Цена умерена, а за израду јамчимо.
Цт/шмтртф \г ЈСомпаижЈе
вг»ој 3 пара ~