Male novine
џака, т. јдругим речима, она је добила потпуну могућност да увек заузме сву Стару Србију. По себи се разуме да ће католички Албанци у том случају указати потпуну помоћ Аустрији. То исто ваља рећи и о маћедонском питању. Док се Срби Бугари и Грци мал не кољу међу собно због завлађивања Маћедонијом, сама Маћедонија може се најзад наћи, као оно Босна и Херцеговина, под очинском управом Аустро-Угарске. И ра зуме се, аустро-угарска ће влада умети боље од Порте да обезбеди ред и мир у тим областима. Стог гледишта аустриска је политика у садашњем стању маћедонскога питања потпуно разумљива. Аустро-Угарској је доиста да само мирно прати ток ствари и да у одлучном тренутку изврши план окупације, који је несумњиво одавно израђен до најмањих ситница. Из ових разлога маћедонска агитација чини нам се и штетна и бесциљна. Бугари и Срби раде за Аустрију... Можда би у њиховом интересу боље било да се брину не о обарању садашњега стања ствари, но шта више о његовом учвршћењу". * Ето како гласи у целини чланак петроградских Новости. Он је врло занимљив и о њему би се дало много што-шта рећи. Но ми ћемо се овде ограничити само на ове кратке примедбе. Братски руски лист уверава нас како аустро-угарска политика потпуно јасно зна шта хоће и како хоће у Старој Србији и Маћедонији, и да се ово што се данас у тим земљама дешава. потпуно поклапа са заројевачким интересима Аустро-Угарске, Ако је све то тако, како Иовости веле, а ми верујемо да је тако, — онда како у целој овој ствари стоји с Русијом, која је у савезу и споразуму с Аустро-Угарском ? Зна ли сна овде шта хоће и како хоће?!.. Да ли се и њени, руски рачуни ноклапају с овим што се данас дешака у Ст. Србији и Маћедонији, као што се поклапају аустро-угарски рачуни? Ако се по-
ПОДЛИСТаК
^едко ЈХророчакство (историски роман из српске прошлости) књига II. (77) 19. Нзрод Н ЧИИ08НМЦН Пошто је све ово пажљиво саслушала и ношто је нарочита комисија целу ствар темељно претресла, Скупштина реши да ^сеоске општине сваке године при прегледању општинских рачуна, бирају себи кметове, без икаква утицаја власти као што бирају посланике за Скупгитину. Но редовни кметови могу бшпи збачени већином гласова и п> е године. Накратко, општинским пословима управљаИе од сада општинске скуи-
клапају, како онда према тим руским рачунима стоје наши српски рачуни и интереси? Најзад Новости наглашују како је опасносност од аустроугарске окупације тако велика, да би ми б^лкански народи боље учинили да не обарамо данашње стање у Турској, већ башна против да га подржавамо и чувамо. Хвала Новостима на савету! Али ако аустро угарској оку пацији Старе Србије и Маћедоније стоје одрешене руке од стране Русије, онда ми балкан ски народи мучно да ћемо ту моћи шго да учинимо. Свакојако Новости би нам учиниле лепу услугу, кад би нам јасније рекле шта у том погледу можемо очекивати и чему се можемо надати с братске руске стране, а већ шта можемо очекивати од Аустро-Угарске, то ми знамо.
ИЗ НАРОДА Мз Крушевца нам пишу 15. априла : Михаило Богићевић, из Дворана, врло добар домаћин, јуче је окмећен и заклет ; а после подне о ко заранака изашао је с колима ла довуче из свога забрана дрва. И како се ту око тога посла мало позабавио, неко из заседе Михаила убије из пушке на место и ту издане. Михаило је припадао бив. напредној странци. Расинац.
ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Иарастос Шчербини. Из Сремске Митровице јављају: „Великодушном брату Русу, носиоцу и мученику за српску идеју на Балкану, у Косовској Митровици погинулом конзулу Григорију Степановићу-Шчербини, приредили су овдашњи Срби грађанисвечани парастос у овдашњој српској православној цркви св. Стевана, дана 15. (28.) априла о. г. у 11'/ 2 сати пред подне." М- ио раде Жраати у сисачкО№ котару. „Народна Обрана" пише: „Данас већ нема у сисачком котару опћине, у којој није основана хргз. сељачка задруга За сада раде на том да зајмом помогну сељаку. Осим тога наумиле су поједине з.а тшине, као што народне скупштине заступају оиште народне интересе«.... Овим решењем својим Скупштина је хтела бар за у будуће да заклони сеоску општинску власт од притиска са стране, од притиска централне власти државне и да јој обезбеди само сталност, како би могла бити према народу правччна и добра. Међутим, случај је донео, те се баш тад када је ово питање решавано десило нешто, што је ј 01.(1 више утврдило Скупштину у њеној одлучности, На име, баш када се ово питање најживље претресало. Скупштини стигоше гласови и жалбе из Мачве. Народ из тога краја жалио се како полицијске власти из среза посавског не дају народу по селима да п^ли прангије, да прави осветљења, у опште дасе весели,
друге подићи властите куће, а онда ће се све сложити, да у Сиску подигну заједничку мљекарну. Уз властити дом кане основати читаонице и „пучке књижнице," да се задругарима прибави и душевна храна, Иза тога набављаће господарске стројеве. прекупљивати земљишта, регенерирати винограче; једном речи чупати сва она зла, која народ немилице свакога дана тиште. То су не само утешљиви него и радосни појави, који нас гоне надати се, да ће тај покрет развити се и даље и домовину нашу господарски препородити."
ИЗ БАЛКАНИЈЕ Бугароно Зродарско друштво. 11о једној софијској вести „Пол. Кор. бугарско бродарско друштво, чији бродови саобраћају између Варне и Цариграда, повисило је свој капитал и у Енглеској набавило један велики парни брод, који ће саобраћати између Варне и Марсеља. Говори се да ће се Варна и Пловдив везати железницом те тако ће јужна Бугарска, чије је земљиште богато, моћи на ту страну лакше извозити своје производе. У тим крајевима ће се, веле, добијати и угаљ, који је потребан за бугарске железнице. ИЗ БЕЛА СВЕТА Незаноно стање. Само два дана растављају од 4. маја (по н. к.) и ако маџарски парламенат до тога рока не буде усвојио законски предлог о индемнитету, држава ће ући у незаконско стање, т. ј. влада ће бити приморана да управља државом без одобреног државног прорачуна Влада је још пре две недеље поднеча маџарској скупштини законски пројекат о индемнитету којим тражи, да по прошлогодишњем прорачун> може управљати још 4 месеца Али независна опозиција одлучила Је, да опструише против овог законског пројекта. Мађарски недељни листови јављају, да се стање у последње доба није изменило; опозиција је остала при својој одлуци да опструјише против инде нитета а владина странка намерава да помаже владу и у незаконском стању. 1 лада је пак одлучила да управља државом на своју одговорност. Опозиција је вољна да радује и прославља повратак књаза Милоша у отаџбину. Ова нетактичност полицијске власти врло је неугодно утица :а на народне посланике они су у толико живље настали да се у будуће оиштинска власт осигура од сличне полициске самовоље. Тако је 1859. год ударен темељ за стварање наше општинске самоуправе. Јер тадашња Народна Скупшгина истакла је то самоуправно начело, што је за ондашње прилике била велика добит, а за доцнија времена остало је. да се то начело после даље развије и боље допуни. Тек свакојако и оно што је тада учињено и придобијено може се сматрати као једна знаменита политичка тековина народна. * * * 20. Дочеи народни Међухим док је Скупштина
\ одустане од опструкције против индемнитета у том случају, ако се влада буде обвезала, да четири идућа месеца неће употребити за расправу војничких преллога, даклс да их за та четири месеца повуче натраг Оф<5 >*$»€> ТЕЛЕГРАМИ (15. Април) . Маћедонско питање Цариград* Последњих дана добиле су војне и грађанске власти јевропских вилајета поверљиве наредбе, да по могућности штите живот и имовину страних поданика, дастају на пут изгр&дима трупа, да се строго мотри на бугарско становништво; Г1ор -1И и посланицима оних сила које имају своје консуле у Битољу, ништа није познато о вести енглеских и француских листова, по којој је једна бугарска чета на свиреп начин побила 165 становника једног турског села, чије се име ненаводи. {Дариград. Илавски батаљони с допунским округом прешовским, који су за време православног Ускрса чинили изгреде у Куманову и Кратову, услед жалбе сгановника премештени су у Скопље. Нема никаквих нових вести о улемској комисији која се бави у Пећи и о почетку војничке акциЈе против упорних Арбанаса. Јилдиз је и дањ , и ноћу у телеграфској вези с маршалом Омер Ружди пашом у Феризовићу и солунском комисијом у Пећи. Говори се да Арбанаси непрестано преговарају, али у исти мах спремају се за отнор. Добровољним прилозима за овај циљ прикупљено је у Ђаковици 50.000 круна. Цариград. Командат редифске бригаде у Велесу Ивер паша постављен је за мутесарифа пећског санџака. Царазград. По једном саопштењу Портином још се припрема војничка акција против упорних Арбанаса у вилајету скопском и поуздано ће отпочети. Не потврђује се вест да су Арбанаси последњих дана држали скупштину уДреници или Дреновчу код Ђаковице и да су у неколико група отишли да нападну Приштину. Опозвана је наредба о мобилизацији редифске бригаде у Деникли у Малој Азији, која припада трећем корпусу, а мобилисана су само два батаљона те бригаде. овако журно и ревносно утврђивала нове установе и политичка права народна, кнез Милош и кнез Михаило све су се више примицали Београду, праћени и дочекивани безбројним масама народа, чије одушевљење није знало никакве гргнице. Свуда уз пут стајале су гомиле народа у свечаном праз ничном руху и у највећем шаренилу помешани људи жене, деца, свештеницИ; војници, варошани, сељаци, коњаници, пешаци — уопште, народ у истинском значају те речи!.. . И сви ти људи дојурили су ту пешке, на колима и коњима — дошао је како је ко могао — само да виде оца народног —- старог књаза Милоша и узданицу народну — племенитога кнеза Михаила!... (Наставиће се.)