Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

37

— Вар и жена убијена 2

— И она.

— А дете2г

— Не зна се још ништа, шта је с дететом.

— Ама ко то, по богу, могаше учинити 2

— Бог би знао. Али на таквог човека ударити!....

— Да ли је већ полиција одпочела истрагу 2

— Сад, мало пре, протрча овуда чиновник полиције са жандарима.

— Оде ли тамо 2

— Баш право тамо.

— Па хајдмо и ми да видимо.

И грдна се руља крену —ској улици,

Дошав у кућу Петровићеву, где се је догодило злочинство, чиновник полицијски замоли, те се из авлије за кратко време удали сва публика, која се ту слегла била. Онда одмах отпоче извиђај.

Најпре прегледа браву на капији, па онда ону на вратима од ходника, и најпосле ону од спаваће собе Петровићеве. Ни на једној не нађе повреде. За тим зађе, обиђе и осмотри кућу и њене просторије са свију страпа. Обилазећи тако наоколо, нађе на једном месту, покрај зида, некакве белеге. Земља беше од ноћашње кише влажна, те се лепо могаху приметити стопе човечије. Он прегледа ода свуд зид па и на њему нађе белеге. Попе се горе, па и на површини зида нађе такође стопе човекове, које се сасма лепо могаху распознати. Одатле баци поглед на ограду и ту угледа неке греботине. Дохвати лествице, које нађе доле бачене, па их наслони једним крајем на зид а друтим крајем на ограду и — таман допираху како треба.... Нашав на уласцима у кућу