Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

39

ликост излази као позитивно: да су у овоме делу морала учествовати три лица;

4. Гледећи на притисак и обележавање крвавих стопала, које ни у једноме случају није испало једнако, може се са јаким разлозима извести, да је од зликоваца: један морао бити крупан, тежак у телу, јер су његове стопе најјаче убележене по ходнику; други је морао бити дустабан, а трећи је био лак, сухоњав, јер му је стопала површно обеженп остала; и

б., што је главно: сва три зликовца радили су ово дело босонози....

За тим се чиновник крену у собу. Одмах на уласку опази кваку од браве крваву. Ту се баш беше зликовац дохватио руком .... Ушав унутра, нађе на једно два корака од врата собних, на десној страни, мртво и сво крваво тело Петровићево. Лице му беше | бледо. Поглед отворен и укочен. Коса разбарушена. Руке опружене, а ноге састављене. На њему беше амо епаваће одело. Подигоше га на кревет. Потражише рану и нађоше убод од пет палаца, баш у само срце. Свуда по соби стајаше крв. Заборавили смо напред казати: Петровић беше пун и здрав човек, те са тога се није чудити, што се је готово до половине собе разливао читав поток од крви....

Пошав из ове собе у ону другу, одмах до ње, чиновник полицијски нађе баш на самим вратима тело гђе Петровићке.... Она лежаше полу усправљена, крај леве стране уласка. На њој беше лако, бело, спаваће одело. Коса јој беше немарно разбацана по плећима. Глава клонула на прса. Очи затворене, а на белим раменима, која сада стајаху непокривена, виђаху се два дубока убода: један с једне, а други е