Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

64

ког — полиција је сигурна, даће се показати у овој истрази успех; очекује се тек који час, па да се набаса траг неваљалим зликовцима.... И управитељ

вароши није се преварио......

Једног вечера, по доцкан у ноћ, допаде глас полицији, да су се изван вароши, на — ском друму, шуњала нека не позната лица; да су била у прерушеном оделу; да су се ходајући на уласку у варош, обзирала на све стране, и да су тако, када се је подобро смркло, ушли у варош, али да их је одмах ту, у првим улицама на крају, нестало.

Чиновник полицијски, примив ову вест, изађе одмах у потеру. Он не сумњаше: лица која показиваху оваке знаке, не мишљаху на добро... . На сваки начин, ови ће бити какви год лупежи — говораше он у себи; а можда биће то они, које од толико времена тражим.

Дошав на крај вароши, чиновник полицијски распитиваше по оним онде каваницама. · Тумараше око оних кућица. Што ту сазнаде, то беше већ приличан добитак. Један кавеџија, добра и поштена душа, знађаше по танко описати она лица, која тога вечера свратише код њега „на ракију“.... Један беше крупан, црн у лицу — говораше он — имађаше црну, велику браду, говораше лагано, а чудно погледаше на остале госте по кавани; онај други, беше подмуклих очију, сваки час осврташе се на врата од каване, шапуташе нешто с оним првим, па по том обојпца. пијаху и намигиваху један другом; а онај трећи, који као да беше најмлађи, цело време сеђаше за столом миран, нешто замишљен, не хтеде ништа пити, нити што е ким говораше.... По том — причаше даље кавеџија — онај први устаде, запита: колико је са-