Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

63

девојка дуго разговарала са неким човеком, који је био црне браде и бркова, при том лепо обучен; да је тај човек разгледао чамце, који превозаху с ову страну обале; да је питао за цену превоза; да је разбирао, да ли се тражи пасош и т. д.

Шта више, један од амала потврђиваше, да је оном приликом, када се је, носећи јеспап на својим леђима, мимо овог човека очешао, да је тада чуо, како је овај довикивао ону девојку именом: Марија... Даље су додавали, да је тога дана нестало са обале и овога човека и ове девојке; једни после говораху, да су их видели, када су се у варош вратили; други опет не држаху за нужно, да на све ово пажњу обраћају. .....

Неки опет причаху, да у једној малој кућици, на булевару, живи од некога времена једна лепа девојка, по имену Марија, да млого троши, да се лепо носи, да има богатога љубазника..... Када је полиција потрчала, да се ближе на месту увери, нашла је, да је у оној кућици дојиста живела некаква Марија, али да је одатле изашла; да је доиста много расипала, да је имала љубазника, који је много на њу трошио, али да га нико од суседа није могао ни бар једном видети, јер је само ноћу долазио и одлазио.....

Дакле, и овде се не доби ништа, али опет полиција не губљаше наде. Из овога само, што је до сада о зликовцима сазнала, помогло јој је у толикој мери, да је могла готово са поузданошћу описати: како убијце изљледају. ... Њихов лични опис беше повнат мал нем у најмањим цртама.... На сигурно се је, по извесним знацима, могло рачунати: да су убице у вароши, али да се само вешто крију; него стајало је једнога дана у извешћу управитеља варош