Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

69

Мислиш — садће те ухватити. Него опет треба имати куражи, а ти напротив....

У том неко куцну на врата од каванице. Први пут елабије, други пут јаче.

Црни Петар ућута, диже се и изађе у кавану. Туна мало застаде, па онда приђе каванскоме прозору, подиже завесу и провири, да види онога, који куцаше.

Онај, што мало час куцаше полако, задрма сада јаче кваком на вратима.

Петар приђе к вратима, и полугласно, кроз кључанипу, запита:

— Ко је тог

— Наши смо — беше одговор.

— Ко си2 Шта ћеш 2

— Је ли ту Казакг — питаше онај с поља. — Јесте.

— Отварај брже, познати смо....

— Кога тражиш 2

— Казака.... Него брже — пуштај ме. Отварај. ако Бога знаш. Ево полиције где ме гони..... Пропао сам. ... Отварај, иначе страдасте самном заједно. ... Отварај одмах....

— Шта је одзивг

—- Живот за динар.

Црни Петар ухвати за кваку, обрну кључи врата се отворише,

Онај страни човек упаде у кавану. Обазре се на около око себе. За тим свирну у некакву звиждаљку. То не беше нико други, до чиновник полицијски г. Правдић.