Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

и Арсен, праћени жандарима, корачаху брзим корацима главном пијацом к полицијскоме здању.

Дошав у своју канцеларију, чиновник полицијски, ма да беше не испаван од прошле ноћи, предузе одмах истрагу. Најпре испита све редом ухваћене зликовце, претресе им хаљине и квартире; одузе им револвере и ножеве, које тамо нађе, за тим заповеди зликовцима, те поскидаше с ногу обуће; прегледа и упореди њихове стопале; нађе некакве старе

крваве хаљине.... Све што сазнаде, записа у протокол извиђаја. После тога, нареди те се добавише и испиташе неки сведоци.... Све пак ово изврши

се тако брзо, даје управник вароши, подносећи другога дана извештај министру полиције, могао на сигурно јавити: Господине Министре! Радујем се, што вам данас могу јавити — убијце Јована Петровића,

трловиа, ухваћене су....

УШ.

Једнога дана, у почетку месеца Јануара 18.. године, судница суда вароши беше дупком пуна народа... Тога дана беше објављен претрес убијцама трговца Петровића, па вам се је ту стекла била публика из најудаљенијих крајева вароши .... Било је у тој публици: адвоката, пискарача, који сељацима праве тужбе и жалбе, трговаца, ситничара, мајстора, новинара, механџија, али највише ђака...

На средини суднице стајаше дугачак сто, застрт зеленом чохом.... На њему крст и јеванђеље, некаква акта, књиге, законици, хартије ит. д....

У крају суднице, с десне стране, стајаше сто за секретара; с леве стране стб државног тужиоца;