Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

= о

до стола секретаревог седишта адвоката, бранилаца оптуженика.

Тачно у девет сахата, када беше заказан претрес, отворише се врата од побочне собеи у судницу уђе председник суда, праћен поротницима, судијама, и државним тужиоцем.... Они сви приђоше к столу и заузеше своја места.

Председник најпре разгледа по публици, проговори тихо неколико речи са поротницима, диже сем заповеди:

— Нека се уведу оптужени....

Мало времена постоја, па у судницу уђоше три човека, праћена жандарима.... Они шђаху тромо, лагано .... Лица им беху бледа, очи упале, погледи укочени.... Прва двојица, што иђаху напред, држаху се слободније.... Када прођоше мимо публику, окретоше се и погледаше смело око себе, док онај трећи, што иђаше последњи, гледаше само пред-а-се, често уздисаше и изгледаше јако уплашен...

Ова лица уђоше и стадоше на сред суднице. За тим се прва двојица опет окретоше и погледаше свуда на около, као да некога очима тражаху; а за тим се згледаше и насменуше....

На то устаде председник суда и објави гласно, да се претрес отпочиње.... По том се окрену оптуженима, и опомену их, по закону, да на питања, која им суд буде предлагао, одговарају истинито и разговетно ...

Прва два оптуженика стајаху мирно. Онај трећи климну главом за знак, да је разумео....

— Ко је међу вама Петар 2 — отпоче председник.

— Ја сам.

— Колико имаш година2