Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

бојничка лица.... Видите ли њихово подмукло држањег Јесте ли приметили, како се обзиру на све стране.... Гледајте им очи, гледајте им лица, чујте им говоре — све није у њих, као у других људи... Све је зверско, све је уњих животињеко.... Такав вам је ево овај Џетар, који је са својих црних дела прозван: Црни Петар, коме се незна место рођења, јер на испитима час вели, да је родом из Турске, а час из Маџарске, који нема вере, нити зна за Бога ... Ето, такав вам јеитај Ђорђе, прозван лупешким именом: Казак, који крије место свога рођења, који је тумарао по свету, сигурно све харајући, док се није настанио овде, код нас, у цели, да зла дела чини .... Па такав вам је најзад и тај млади зликовац, Арсен.... То су, господо, лица, која су одмах од рођења свога постала штетна и опасна друштву, у којем су поникла.... То су, господо лупежи покварена срца, којима је од постанка њихова био само посао: да краду и увијају....

Као што ћете видети, ови се зликовци на својим испитима извлачу, заплећу етвари, одричу, не одговарају јасно, нити ма шта о овоме делу признају... Али, на срећу, покупљени су тако јаки докази противу њих, да им је, као што ћете сада видети, сво њихово одрицање узалудно.

Пре евега, полиција, чинећи иетрагу у кући Петровићевој, наишла је тамо на крваве стопе по ходнику и собама. Она је те стопе побележила и измерила. Када су оптуженици ухваћени, узете су мере стопала са њихових ногу, и када су сравњене са оним стопама, обележеним у кући убијенога Петровића, изашло је отуда сасма очито: да су то стопе

2