Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

ТАД

једнит истиг нову. Дакле, ови зликовци су били оне ноћи у кући Петровићевој.

После тога, у соби убијенога Петровића нађен је овај шешир, који су — то је ван сваке сумње убијце по одласку, у хитњи, заборавили. Овај шетир полиција је опробала на главама оптуженика, и нађено је: да се сасма лепо подешава на главу Казакову.... То је његов шешир .... Молим вас, господо, можете сад одмах пробати, Казак је овде — па ћете се уверити, да је тако.

Поред шешира, нађено је у соби Петровићевој и једно писамце. Као што се види, слова су му, оловком писана, потрта; али на потпису може се врло разговетно прочитати име: „Марија“.... Полицијском истрагом доказано је, да је оптужени Петар имао љубазницу под овим именом, да је она њему то писмо писала, и да га је он морао како год у хитњи заборавити у кући убијенога.

Као што ћете из полицијбке истраге видети, на хаљинама оптуженика Петра и Казака, нађени су тратови крви. То је крв убијенога Петровића.... Нађена је при том и хаљина, коју је Петар оне ноћи носио. То је некаква плава блуза.... На тој блузи нађени су трагови борбе, јер је један крај подеран... Из полицијског извиђаја види се, да се је нападнут Петровић морао отимати од убијце, па том приликом да је подерао хаљину убијчеву.

Што је веома важно: убијена госпођа Петровићка, пре него ће умрети, на питање полицијске власти, почела је казивати опис лица зликоваца, али, на велику жалост правде, није могла са тим описом довршити, јер је у том, од добивених рана, издахнула.... Али, и то, колико је казала, подудара се у