Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

78

свему са цртама на лицу оптуженика Петра... Нек се само прочита њено казивање, ца ће се видети.

Даље, у квартиру оптуженика нађено је оружје: револвери и ножеви; у некаквим стакоцетима опет сумпорна и друге киселине, које смртно дејствују на човеков организам... На оштрицама ножева нађене су пеге.... Доказано је, да су те пеге од крви..... Са овим оружјем извршено је оно грозно убијство; јер се величина ране код убијенога Петровића и његове жене сасма добро подудара са дужином и ширином ових ножева.....

Најзад, има доказа: да су оптужени млого трошили а ништа не радили; да су раскошно живели; да су у каваници код „медведа“ често бекријали и на велике се суме. картали..... На еваки начин, у овоме случају најбоље би послужила као сведок, ако не и као саучесник, некаква Анушка крчмарица; али ње нема данас овде. Она је некуд изван земље утекла чим је дознала, да су оптуженици похватани...

Када се, господо поротници, све ово узме у оцену, и када се томе још дода: хрђаво владање оптуженика, њихово врдање на испиту, њихово одрицање постојећих околности и вешто сакривање тратова — онда излази: аза су оптуженл потпуно криви у овоме дДељу.

Ја завршујем моју реч, господо, јер се надам да сам довољно доказао кривицу ових оптуженика и вас убедио, да су они криви за ово дело. Са тога, држећи се закона, тражим, да суд за разбојништво учињено над Јованом Петровићем ти његовом женом Емилијом осуди: Џетра, Казака та Арсена, на смрт. Поред тога да плате сву штету и трошкове.