Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

85

Пошто се прочита протокол полицијекога извиђаја, председник запита:

— Је ли тако било, Ставра 2

— Тако, господине.... Баш добро написа ту.... тако, џанум, тако.... >

Предсеед.: Е иди сад, Ставра.... Ти си нам казао шта треба. Немаш више овде посла....

— Е хвала, господине. Збогом.

— Збогом.

Ставра изађе из суднице.

Предедник : Је ли било овако, Петре 2

— Није... То је све удешено. Незнам ја ништа...

Председник: Имаш ли, Петре, још шта да кажеш у твоју одбрану 2...

— Ја сам казао, шта сам имао. Нека се питају моји сведоци. Ако их баш данас нема овде, у вароши, нека се потраже, нека се пише за њих, па ће се видети, да ја имам право.

Председ.: А шта велиш ти Казаче.

— Ија сам казао шта сам имао — одговори Казак.... Невин сам. Па шта хоћете више 2 У актама се је могло свашта написати, али то није истина....

„Председ.: А шта велиш ти, Арсене2

— Не знам ништа, господине.... убио нисам никога.... Друго не знам.... Шта се хоће од мене...

__ Председник: Немој тако Арсене. Није то добро по вас, све једнако одрицати. Дело је доказано. Ухваћене су ваше стопе. Нађене су вам крваве хаљине. Сведоци вас терете. Шта је сад ту вајде одрицати2 Само себе више мучите, а суду посла задајете.... Шта значи ваздан отезати % Убијство је учињено. Правда захтева да убијца буде кажњен. А правда се, брајко, мора задовољити.....