Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

95

— Па ја баш говорим о самој ствари, господине предеедниче — продужи бранилац. Ја кажем, да су погрешке мојих клијената погрешке евију нас. И место да се поетарамо, да ове грешнике на прави пут изведемо, овде нам се предлаже, да их понилтимо!... Но, то је посао, за који не треба много муке. Или се, ваљда, држи, да није вредно о томе говорити.... Сигурно мисли се, да су оптуженици мање људи за то само, што су овде пред судомг Дојиста — ми смо веома милостиви. Ја се сада обраћам вама, господо поротници, вама, који делите правду. Молим вас, пазите, да ли ћете ју поделити право... Што се тиче самих оних основа, које г. државни тужилац помиње, ја мислим, да они не стоје, јер су их моји клијенти довољно обеснажили. Све што стоји против њих, то су неки основи подозрења, који у самој ствари нису ништа друго до проста сумња, а сумња није доказ. Као што сте данас чули, овде нема сведока, да су видели моје клијенте на самоме делу. Они пак не признају, а када нема тога, онда се не може рећи, да су оптуженици криви. Верујте ми, господо, да сам ја на вашем месту, не бих никако смео то изрећи. Не бих дојиста смео узети тај грех на душу.... У другоме погледу више немам шта да кажем...

Председник: Имате ли, госп. државни тужиоче, што на ову одбрану казати 2

— Немам ништа — одговори државни тужилац — г. бранилац није ништа стварно казао, те са тога немам шта да побијам,...

Председник: Сад је на реду одбрана бран..оца Арсенијевог....

— Мој клијенат је, господо, — отпоче Арвенијев бранилац — дело признао, и ја сада противу са-