Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

96

мих доказа немам шта да говорим. Него овако узбуђење оптужениково, оваке искрене речи његове, мегле се, дојиста, господо, и најтврђе срце умекшати; а признање са оваквим болом исказано, потресло је заиста све нас овде.... Обраћам господо, вашу пажњу на она места из признања оптужениковог, где се помињу оне околности, које су мојега клијента, Арсена, принудиле, да уђе у друштво оваквих људи, као што су овај Петар и Казак. Ја мислим, немам нужде. да вам сада понављам оно, што је он казао.... Само хоћу да кажем, да овакав човек није за друштво „опасан“, као што се у тужби помиње,... Он је, истина, грешник, неерећник, али најпосле, такве прилике често виђамо. Ја знам да за делом убијства, које је признато, а према томе и доказано, мора ељедовати казна... Али питање каква казна... 'То је баш, господо, оно, о чему ја хоћу да говорим... Господин државни тужилац тражи смрт.... п то смрт за сва три оптуженика. Пазите, господо судије, то није мала ствар... „Једна вала реч три живота фаси.....

Шта се, господо, обично узима, да казна треба да учини према кривцу 2...

Казна треба, да поправи кривца. То је главно. За тим, да га застрааши, да други пут не учини подобно дело... Даље казна треба да има постепености, да је дељива, да је једнака м т од... Тога свега нема код смртне казни, коју вам данас предлаже г. државни тужилац...

Може ли, господо, бити говора о поправци у казни, која одузима живот осуђеноме 2... За цело не.... Мртав се човек неда учити и поправљати... А мислите ли, да смртна казна застрашава.... И то не... Дозволите ми, да се за ово послужим позитивним до-