Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

98

Молим вас, немојте да ми замерите: хоћу да поменем још неке примере.

У добу римских царева, као што знамо по историји, владала је велика поквареност у римскоме народу... Чујте! шта је у многоме допринело, те је онај славан римски народ све више и више морално падао...

Да би одржали народ у добром расположењу према себи, а у исто време угушили сваки политички живот у Риму, цареви су раздавали новац и храну пролетаријату, а да би га и забавили, подигоше му амфитеатре, у којима се је давала јавна забава народу на најгрознији начин. Историци веле, да јеу Риму за време царства било свакада 150—2320.000 становника, који су редовно добијали лебац од државе. Чим се сване у јутру, па до мрака, чула се је само вика народа: „Дајте нам леба, па онда отварајте циркус“.... Пошто се циркус отвори и у-њ се слегне на стотине хиљада душа, изводили еу онда осуђенике. Ту су их на очиглед народу боли ножевима, пекли усијаним гвожђем, тукли их камџијама, а после пуштали на њих дивље животиње, те их ове растрзале .... Ако би који осуђеник од бола покушао да зајауче, светина се је љутила, викала, да се боље камџија и захтевала, да види крв осуђеникову.... Ако је пак који осуђеник почео од бола умирати, онда се је са галерија захорио глас светине: Хеј, море, ви џелати, гле'те, онај осуђеник онамо хоће да умре натерајте га камџијама да се насмехне, да весело издахне....

Хоћете ли што из новијег доба 2... Енглез Дикенс беше очевидац, када 1859. г. погубшше у ЛЛондону мужа и жену Манинг.... Утисак, који је добио