Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

13

још покрива зеленило каулинија, поткано са локвањем (Нудгорен де) и цвећем од тролиста, (Ууавветкјее , Мепуатићез (Ноћаја); у доцнијој периоди, покрива њине (барске) ивице свети локвањ (2обив) и нимФеа у густим групама; као шешир велике, ружичасто-црвене , беле и жуте лале, њијају се по ћилиму пергаментастог (чврстог и кожастог), са црвено-мрким жилама превученог лишћа, докле је средина баре прекриљена цветовима жуто-мрким жилама превученог лишћа, докле је средина баре прекриљена цветовима жуто-црвене уртикуларије пламеним мозаиком. По том биљни свет све више овлађује воденим огледалом. Водени кипарис (Стртекве) образује озго читав густик, јагодичасто рашће, биљке пузавице, потпуно су уткале водено огледало; најзад се на њему угњезди пандануе и мајмунска смоква, вешта архитекта (грађевинар, неимар) биљнога света, што из сваке своје гранчице пушта корен, и од сваке гране постаје стабло, докле тек царство воде, са својим витким стубовима презида, премости и препокрије са својим лиснатим сводом, који је једна нераздвојна целина—и отпочне да присваја, све више и више и од чврсте земље.

Тад узвишена равањ буде прекриљена непрекидно зеленим лишћем. За биљни свет још није зарудио дан вавилонског расељавања. Палме, растови и јеле, не беху још подељени по зонама, (вемни појаси, н. пр. јужни, умерени и северни). Све је то успевало и весело се зеленило, једно уз друго, од Сибира, па до атласких планина. На једном истом шкриљцу (шиФеру) виде се