Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

12

на палму, и тајанствених биљака, које чине прелаз од палме ка јели, а од јеле ка коситеру. Па биљним редовима прошле периоде није било цвећа, тог шареног украса пољског; онда још није постајао читав низ цветова, што луче мирис и мед; о њему је још сневала земља породиља.

И, пошто немаше цвета, то не беше још ни пчела, ни лептирова, ни хиљадама од данашњих зузукавих буба, што цвет облећу.

Исто тако не беше ни тица, ваздух је био пуст. Све тице певачице живе од инсеката (насекомп). Да су инсекти дошли на свет пре од певачица, обрстили би све шуме за навек, а да су тице дошле пре од инсеката, то би оне већ првог дана липсале од глади.

Свет беше лишен појања, он имађаше само грдосије пи чудовишта, а глас њин то је — грмљавина. |

У нашем „јуче,“ ово је већ друкчије. Трава је прошарана цвећем, ваздух, поље и штума имају већ пернатих певача, лептирова.

То је перпода млађеа стварања п називљу је „плиоценско доба“ (терцијарни век, век сисара и лиснатих шума).

То беше леп сан творачког божанства.

Сви делови суве земље једнако се зелене и једнако су плодни.

Трава , која равницу покрива, по висини и по порасту, равња се са кукурузом, само што се све једнако зелени. Вода бара, површина ритова , не стоји бадава, већ је покривена са цветним ћилимом: — површину млађих бара,