Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

20

концем месеца Маја тера и гусенице би његове полипсале онда од глади.

Међу тим носорог може знати из искуства, да лењивац не једе палмове орахе, јер би то било врло тешко п заморно.

По том, кад чује, да се лењивац на дрвету дере, он онда зна, да је „свога човека“ нашао, и пожури се, да њему, а и самоме себи, помогне.

Лењивац, који сеје са својим јаким канџама. обиснуо о круну једне лепе адансоније, њија се у ваздуху. Носорот прилази палми и најпре

почеше о њу своју кожу. То му прија, јер се тако опрашта од многих пужева, што су му се у блату начичкали на кожи, као чичак на свињи. Са овог чешања отпочну брзо да се клате палма, и на њој висећи лењивац. Лењивцу може да бе и допада ово недраговољно брзо клатење, јер га ни мало муке не стаје.

Онда носорог отпочне са својим шиљатим роговима, да раскида појединце разгранато палмово корење, докле најзад ппалму не стровали.

воли је врло погрешна народна економија, која заслужује озбиљну каштигу.

Овај посао пште пренена Заноћи се и на месечини појаве се ноћњаци

Из своје пећине извула се рамФорхинхус, који је дуго време држао о себи, да је и тица, јер имађаше крила, предње ноге и дугачак кљун као у тице, ал уз то крокодилов репи коњску главу са дугачким ушима. Не зна сад ни сам коме припада, п извлачи се, те да се чуди траговима својих ногу по мокрој иловачи.