Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

28

Није ни онако видео добро, ма слабо га се и тицало, ко ће то тамо бити, њему све једно, ма како да је велика то животиња, што са својим пламтећим очима светлуца. Он добро зна, да нема те животиње, које би се имао бојати, кад јој на сукоб пође, па за то појури право тамо.

Тигар не сачека, да га онај рине и прегази, већ отскочи на страну и умаче дебелокожару, на што се овај поврати опет своме јестиву и пријатно грокташе.

Но тигар није побегао. Он се прикраде из честе носорогу с леђа, и докле овај комотно глоцкаше слатка зрна, скочи му са једним грдним скоком баш на сами потиљак.

Палеотеријум има врло дебелу кожу, но шапе махеродуса могу опет да је прокљуве а на мекшим местима коже са зубима заглода и месо.

Но ни ту није крајна опасност.

Дебелокоже чудовиште потрча са другим чудовиштем начоченом му и укопчаним на леђима ка баруштини и тамо се загњури на дно воде; и пошто је научило нешто дуже да остане под водом но сувоземски разбојник, то овај би најзад приморан, да напусти борбу ида исплива гладан на обалу.

Тигар је беснио што није успео. Дотле умаче и трионикес и не оста му ништа, до лењивца. Е па, кад су сви стругнули, онда си добар и ти! Тигар спопаде лењивца.

Овај му не бега. Он лежи на земљи, са