Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

29

оно је мекано и врло укусно. И отмена господа га воле.

Само што трионикс није никако корњача као друге корњаче. Он има оружје — свој реп. Главу и све четири ноге брзо увуче под штит, а са својим љускавим репом отпоче свога нападача као са кампијом да шиба. Другу корњачу можеш преврнути на леђа, па онда као из чиније покусати печење ичорбу. Ма ова! — уме да се брани, а ти не можеш ни једног ударца да јој повратиш. Има таки оклоп, да ничији нокти не могу да га пробију.

Дотле је носорог обалио палму. Лењивац је у дерњави друћио о земљу п оста лежећки. Чека да сване, па онда тек да се дигне.

Носорог пак навали на урме оборене адансоније и отпоче да једе њен сладак плод, крпкајући весело тврде ка гвожђе љуске.

Дивљи звер поста пажљив на овај шум. Има ли шта тамо за њ“ Корњачу мора оставити на миру, она му је „кисело грожђе“. Можда ће други каки пљен лакше упљенити. — Лењивац п носорог. Лењивац је јевтиније, ал и лошије јестиво; мршав је, сув и неукусан. Но носорог пма кравље месо, а његове шапе особито су слатки залогаји. Ал тојегруба животиња, па пма дебелу кожу.

Међу тим запазио је и носорог свог моћног противника и, кад угледа непријатеља, ради обично, као и свиња: — не да му времена, да противник на њ нападне. Нарочито када једе, хоће да је на миру и ко га гледа, када једе, нека се добро држи.