Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

26

пана лубања свирепе крвопшје оста утискана, заједно са мамутовом стопалом, у меканој земљи.

Читав вод грдосија креће се по палмовом путу наспрам месечине к слаткој води.

Кад стигоше на оно разривено место, где је носорог палму обалио, где се тигар с носорогом борио, где су се лењивац пи његов противник на около по земљи комешали, натрапа вођ мамута на стабло искинуте адансоније.

Као лаку цевчицу издиже је с рилом песпред својих другова и замумља.

Мумљава његових другова беше му одговор.

Зликовац ухваћен на делу!

То-је сатирач палми, сатирач воћа, опаки непријатељ републике !

„Да се казни!“ То беше општа мумљава.

Ужасне грдосије сабраше се око разривеног места и мрмљаху нешто међу собом. Саветоваху се о убојном плану.

Тада упути се један део десно, други лево. Неколико њих оста са вођом на месту.

После кратког времена зачу се сигнал (знак) оних, што се удалише.

На то се сви кретоше бари и загазише до потиљка.

Прогнаник, кога чета пође да хвата, спаваше на острву баруштине у бамбуском жбуњу, и пријало му је, да пшрка ране, што му их тигар шапом својом у леђа зададе, — у млакој води.

Из гласне убојне рике што се око њега ораше, досети се, шта му се спрема.

Тога се он не боји!