Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

29

победише спољашње и унутрашње непријатеље друштва и пошто распудише у пећине сазаклеће што се мраком служило, — држаше свечано „тебе бога хвалим“, поздрављајући исход сунца са снажним трубљењем, и по том своју највишу жеђ загасише бистром водом из потока.

До подне прегледаху своју цивил-листу. Порезника нису имали, већ сами збациваше лишће с дрва и браше ресе слакове (Кпбнелтећ), с којима покриваше своје дневне издатке. ДеФицита (мањка) никад не бива.

У подне, кад сунце јако припече, кад телохранитељи, беле чапље што им непрестано на леђима стоје, нису више у стању да њихова величанства одбране од безобразних обадова, и оса, онда се Њихна величанства повуку У своје књажевске хладњаке и држе сијесту (епавају по ручку).

Хладњак је велико округло место, које су мамути разгазили у густишу палмових и чајевих дрвета долазећи тамо често. Огромне круне околних дрвета образују леп свод и надносе своје зелено кубе, што почива на хиљаду живих стубова са капителима (завршеци стубова, окићени разним уресима архитектонским). Ти стубови, то су палме и еквизетум.

То сад место под тим кубетом, то је краљевска палата.

Њихна величанства удишу са својим рилом животворни ваздух, што је прожмат мирисом цветним, којим шуме дишу. Мора да су отуда поцрпели индијски султани идеју о наргилама.

Ту они проводе време са погодном забавом.