Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

30

Појавише се хистријони пра-света, четвороруки питекус и сатир и са својим чудноватим скоковима продуцирају пантомиму (престављају). Међ' њима находе се велики акробати (играчи по конопцу) и славиш жонглери (опсенари), који бацају орахе у вис и опет их сачекују. Њихни кловни — безјаци, сви су одлични. Друштво води са собом п чудотворне лечнике; Карко познаје лишће с дрвља, које прежвакано лечи убојне ране. Вештацима је то нужно.

По том прилазе певачи. Славуј прасвета, по уресу перје му је лепше но у рајских тица, тице зурлаши, косови са репом пауновим заташунују Шихна величанства у сладак сан, докле у паперном гњезду измеђ' гибљивих грана пар голубова, плавих као небо, са златно жутом ћубом на глави, преставља љубавну идилу, уз што шарени рој лептира игра вилинску балабилу (врзино коло), а све то осветљују, кроз лишће прижељкујући, злаћани зраци сунчани.

На један пут све надвичу „сталежи пи класе“ на гранама љуљушкајућих се какадуа (папатаја), својим оглушујућим кречањем. То су неуморни говорници. Они држе прави сабор. Њихова величанства остављају их да говоре, и благо дремуцкајући, праве се, као да овим изливима красноречивости аргус-ћурана, поклањају своју највећу пажњу.

На скоро ете једног, кога амо неприлика, гони и кога морају најзад да слушају. Пијани халматурус довула се измеђ' грања, и дере се јадиковно, како он има много да поднесе, да