Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

58

Биће оно, које имађаше опредељење шуме да опустошава.

Име му је: — човек.

Воља наша за хвалисањем, доста ће охладнити у сазнању, да је свет из најпре потребовао човека само рад тога, да му помогне у крчењу шума.

Па то му је и био његов први посао.

Чим се човек научио, да зашиљи камен на Форму секире, поче с њоме дрва да сатире, и први човек, који је још ишао го, који није умео да испреде себи какав му драго огртач, подизао је већ на кочевима себи кућу.

У доба плиоценско није ни једна животиња трошила дрва. Дрва су расла густо једно уз друго. Слојеви од шест стотина стопа претрпаних под земљом шума, доказују, да је неколико хиљада година расла једна шума на стаблима друге и да је по том п она са следећом претрпана.

Изобиље у шумама имађаше још и друго сљедство.

Сваки зна, да је лист на дрвима обратна животињска плућа. Плућа хране се са кисеоником а издишу азот (гушљик), а лист удише азот, а издише кисеоник.

У прасвету било је дакле хиљаду пута више кисеоника но сада, по готову сва атмосФера била је састављена само из њега. Множина животиња ондашњих не беше у стању да тај толики кисеоник утроши, животна радљивост биљних грдосија превазилазила је радљивост животиња.

ЦРНИ ДИЈАМАНТИ 8