Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

34

Кисеоник је ваздух животињскога миља. У њему је кружење крви (крвоток) брже, сваки покрет живоснији. Удисањем чистог кисеоника сви нерви (живци) пренашају се у осећај насладе, буди се телесно блаженство. Кисеоник би доводио људе у непрестану екстазу (усхићај), која би им истрошила душу и тело у непрекидном земаљском миљу.

Ко год је видео, тај зна, како у кисеонику под стакленим звоном, труд гори са пламеном, угљен баца све варнице и букти као метеор; вапаљени Фосфор у кисеонику распростире бљештећу светлост, а бледо плавкасти пламен сумпора шири дијамантне зраке.

А сад зампслимо целу атмосферу, па све до руноваца облака (ситних белих облака), пуну кисеоника.

Ту треба само једно једито дрво, где год у шуми, да се запали, па да се на један пут цео свет, без спаса, претвори у огањ и пламен.

Међу тим животиње не праве ватру; међ' њима нема Прометеја, а дрво само од себе не може да се запали.

Истина и онда је муња палила, као и данас, само, што и ондашња киша није била као сада. Већ је то било читаво море, које је из неба јурило, и муњом запаљена ватра, одмах се и угасила.

Ватра опет из вулкана нема шта да потпали. (Овуда око вулкана околина је гола и пуста.

Но баш и на отвореном јасном дану може да се на земљи ватра деси — „огњеном куглом,“