Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

36

Животиње побегоше у баре, реке, мора, на ледене пољане сибирске, у камените, нешу"мовите пустаре Азије п Африке.

_ Светски пожар продре до полова. Сваки дах пасата п монзуна гоњаше пред собом пламене облаке. Ледени брегови наслагани на подовима кроз хиљаду хиљада година, стадоше се отапати пред том грдосијском ватреном навалом. На једном свали се отуд ужасна поплава. Као од бога отпало беснеће море, гоњаше она пред собом одроњене брегове, одваљене земље, преплави долине, испуни планинске кланце са муљем, у високим брежним усекама нагомпла морске шкољке, а под развалинама од стења, затрпа растргане пламтеће шуме.

Ако је тада на Јупитеру — његови нас становници зацело у култури превазилазе какав Тихо-де-Брахе случајно угледао на за-

падноме небу каку нову звезду, звезду треће величине , која се на један пут засветли сјајније п од самог Сиријуса, па онда поче потом полагано да се помрачава и најзад се изгуби у ноћној тами: — онда је то била земља.

Са полова растопљени лед погаси запаљени свет и покри земљу са новим глатким обмотачем.

Онда су могли астрономи са Јупитера помоћу својих великих рефрактора (у овом погледу сигурно су нас далеко надмашили) чудити се гледајући, како се блиска планета која, пре мало времена беше са зеленим пољима покривена , — како се преобрати на неко време у сјајно сунце, па онда у зрачну са свим