Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

66

то би тај гас морао постати капљичаво течан, а свака би се капљица скристалисала у непзмерној хладноћи васијонског етера, кога не загрева ништа друго осем звезда, јер та комета пролети по беспланетном васијонском простору свој пут за осам хиљада година, дакле је четрдесет п четири пута даље од сунца, но планета Уран“.

„Истина је, да је комета, судећи по светлосним сликама полароскопа, одбијена светлост. Но таку светлост може да да п пламен; као што и Венус има, осем светлости одбијене од сунца п своје сопствено зрачење, а за цело и поларна светлост земљина да одсијава одузетом светлошћу до суседних планета“.

„1842. била је земља два дана у пламеном репу једне комете, а ми нисмо ништа осетили“.

„Кад би земља прошла кроз језгру каке комете, то би та комета пшчезла без трага, а барем би се увећала атмосфера земна, те тако се температура зона опет попела до тог ступња, да би у СОпбиру расле палме, а истопљени ледени полуси прппретили би чврстој земљи са новим потопом“.

„Но и то је немогуће. Комета се приближује земљи непомично, ал не и земља њој. Земља пма слободну осовину. Кад се жврк окреће, па се баци на њега камичак, то жврк одбије од себе камичак п наставља своје обртање; то је слободна осовина. Но кад се сударе два жврка, то се они одбијају на суп ротну страну и избаце један другога са свог пута. Па и комета кад би се обртала, могла