Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

10

више но обично и вентил могао се до пола затворити. Иван је могао провести време ван окна.

Кад у по дне зазвони звоно на ручак и радници прекинуше рад, допреше опет до њега звуци залуђујуће песме. Певала је једна сељачка цура хитајући на ручак.

Био је то леп, чист глас, као у шумскога коса, који још није научен да пева по звуку оргуље, но певуцка само своје урођене песме.

Међ' девојкама што прођоше поред њега у гомилици, могао је лако наћи певачицу.

Било је то младо девојче као капља, једва да је имало шестнајест годпиа. Плави струк испољавао је савршено лепе Форме, које не беху истискане утегом и мидером, а како је билос једне стране задигло своју кратку црвену сукњицу, па је задело за појас, то су се испод још краће кошуље видле беле ножице до преко колена. Никад нису савршеније ни за Хебу (митолошка, грчка богиња младости) издлетисане. Нежни чланци, пуначке ноге и равномерне линије лепоте. Глава девојчета била је покривена, са шареном марамом, а коса покупљена и под мараму стегнута. Лице његово, било је, каом у осталих, поцрнело од угљеног праха, ал и кроз угљени прах могла се оценити лепота, као што вештак и поред све хрђе уме да оцени антике (старине). Својствена чар лежала је у овим цртама, нежпост и благост, правилност и излика, густе, црне, успијене веђе, п благе, смешеће се, румене усне; земаљска прљавштина, и надземаљска глорија (сјај).

А на лицу беше нешто, што ни црни уг-