Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

(2

жењу. Први пут, у његовоме веку, паде му на ум, како му је кућа пуста. Није га више интересовао сунчани систем. Он се осећаше као комета, коју су у њеноме путу помели.

Био се навикао, о свему прпбелешке да води. Па тако, пмао је пи књигу, у којој је бележио примедбе о својим радницима. Књигу ову водио је из практичких узрока. Знао је, да је поштен радник доброг владања бољи са већом наградом, него ли лењ радник са сумњивим владањем а са мањом платом. За то је имао обичај, да запише за сваког радника оно, што би о владању његовом докучио.

Код имена: —— „Евила“, стајала је примедба: „Младо сироче, од своје зараде издржава свог малог осакаћеног млађег брата, који иде на штакама и говори с тешком муком. Не иде никада у варош“.

Сигурно, да је девојку ту, још који пут виђао, ал није обраћао на њу пажње. Имао је обичај, да својим радницима сваке суботе псплаћује сам њихну недељну зараду; алт тада гледа се на паре, а не на очи.

Како то, да те очи тек сада примети

Хемијске и астрономске белешке п штудије, не порастоше сада ни мало у његовом дневнику. Има пи других грана наука, напр. археолошки мистицизам (приче о чудноватом пореклу људи итд.)

За каког геолога п антрополога, врло је интересантно да зна, како су стари мудраци сликали себи дело стварања, каке су предпоставке себи чинили о препотопним временима.