Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

18

„Са свим се разликује од осталог женскиња! —- и од оног у свили, и од оног што иде босоного“.

„И поред тога, права је узор-слика библијске Еве. Не онако, као што је конштруирају (овде замишљају) археолози, већ као што је престављаше себи највећи песник, Мојсије. Она је Ева, која још не зна, да би ваљало поруменити због наготе њене; тип лепоте, дивљи у примитивној првобитности, неопрат; Ева, која још не уплиће пантљике у косу, која још неслутице по рају хода пи са змијом се игра; Ева, која је наспрам човека потпуна жена, а наспрам себе саме савршено дете, а опет за то указује матерњу љубав своме сакатоме брату. Њен стас пластички је урнек, њено лице пуно. духа, њене очи пуне чара, њен глас пун осећаја, у руди држи руковат од колица, а у души води бригу о насушном хлебу. На лицу лежи јој црна гар, а песме своје побрала је са улице“.

„Ала је штета за њу!“

А уз то помислио је још и то:

„Ала штета за неког друг ов:

Пређање Иваново расположење са свим се пореметило.

Оставили су га обични надземаљски духови, ал зато дођоше му у замену други, које дотле није познавао — дођоше му демони, који светог Антонија искушаваше у пустињи, — не мирни духови, коболди узавреле крви, што их асцети острањиваше са бодљикастим опасачима а кајући се пустињаци побеђиваше их тиме што су пунили своје хаљине са пецавим мравима.