Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

81

Па и Философија и историја заверише се против Ивановог спокојства.

Па тек снови!

Сан, мађијско је огледало, у коме човек себегледа тако, какав би он био, да су само његови нагони и његове жеље меродавни. Ћелав у сну има косу.

Обожавану, коју не може да добије на јави, наморава човек, да му се на сну јави и то тако да му се јави, како се то њему допада.

Крајем друге педеље поче Иван да опажа, да је потпуно изгубио употребу здравог разума.

Што је више приморавао свој дух, да се поврати к апстрактним (строго научним, дубоко мисленим) теоријама, тим већма су се бунили његови демони против њега.

Најзад догоди му се једног вечера, да је, мучећи се око једног експеримента са хлорним гасом, реторту (суд, Флаша за дестилисање, препицање) тако јако загрејао, да она прште, и посу му лице — које је негде на другу страну бленуло — са парчадма стаклета и јаром, те га обасу ранама, које све мораде улепити енглеским Фластером. Наравно, није ни мислио, да му лице усљед тога не поста ништа лешпе, што је црни Фластер улепио и преко носа.

Сада поче већ озбиљно да се срди на самога себе.

То је човек залуђен, с киме он сад ту има посла. Томе мора она већ једном учинити крај. Или — или.

„Е мене ради, буди зацопан, буди заљубљен за то ћемо већ лако. Па баш и ожени се

ЦРНИ ДИЈАМАНТИ 6