Markov manastir
22
По томе, дакле, нећемо бити на кривом путу ако цркву Св. Димитрија будемо сматрали типским представником, претечом специфично Српског стила у коме се огледа сукоб, синтеза утицаја Истока и Запада, на чијим се је лимитима он и развио.
Конструктивност и конструкције, техника и машеријал. — У претходним тачкама било је већ по где-где говора и о техници и материјалу.
Покушаћемо овде да детаљније проучимо све то.
У опште узев, конструктивности у главним потезима не само што се не би имало шта да замери, већ, на против, морало би се подвући да је архитект цркве Св, Димитрија и у овом смислу показао свој велики дар, дар озбиљног и школованог конструктера.
Као што смо раније видели, пиластри и лизене на фасади маркирају тачно место сак лукова или где је угао зидова. Пиластри и лизене су у овом слуа о | КЕ чају и конструктивни, јер дају – појачања зиду баш онде где је то и потребно, где лук шаље свој хоризонтални потисак. Ови хоризонтални потисци · паралисани су још и дрвеном храстовим стегама димензија 13/17 или 15/19 ст. - Стеге су постављане увеки једино у правцу силе и ни · једна од њих није узалуд дата. ~ Поред ових сасвим видних стега, провучене су стеге у дебљини зидова и оне пролазе = у доњој етажи прозора кроз - прозор абсиде, а у горњој кроз 8 двојне прозоре на забатима. Кружне стеге у кубету нису изостајале, а једна од њих пролази кроз средину прозора. Но тек у извесним детаљима конструктивности нема, % или је врло рђаво спроведена. з Тако на пример, абсида је врло рђаво и неконструктивно прилепљена уза зид. Њезин свод сасвим нема везе са сводом средњег брода, а што је до данас у целости одржан има се захвалити једино добром покривачу олову, које је јако заковано. за чело лука, а празнине добро наливене малтером. Снимајући, могло би се доћи у сумњу да то збиља може тако да буде, да није свода средњег Слика 18. Детаљ двојног прозора на апсиди. брода који је челом својим | скоро цео откривен. Разуме се, да је ово дошло због тога, што се хтело да свод абсиде буде концентричан са сводом средњег брода, а да покривање оловом буде без дрвене, грађе, директно преко сводова, па ипак да се абсида одвоји, да буде нижа од главног крова.
Надзидак, затим, над калотом припрате, који је пун због своја четири тимпанона стоји цео над калотом а не над зидовима и луковима. Њиме је калота јако повећала своје хоризонталне потиске, које, додуше, зидови источно и западно и не осећају, али које луци, северно и јужно, поребарке потискивани, могу лако осетити при каквим покретима грађевине, који би настали било услед земљотреса, било услед клизања терена, поред свега тога што пандантифи калоте делају супротно, паралишући (надзиђујући) те потиске, нарочито ако су изведени од хоринзонталних редова, а не од концентричних као делови описаног кугластог свода.