Markov manastir

Црква Св, Николе.

То је у ствари капелица, простог облика једнобродне базалике, с једном малом лучном нишом као абсидом. Поред ове нише налази се као ђаконикон једна мања, опет лучна наша. На јужној страни пак, око средине цркве издубљена је велика правоугаона ниша као протисис. Трагова од иконостаса нема, те би смо рекли да и није служила као црква.

Црквица је пресведена полуобличастим сводом. Свод је интересантан по томе што има као завршац наизменично поређане квадере и трансверзалне опеке (сл. 29) иначе, све остало зидање је од облутака с нешто мало опеке. Допрозорници и њихови луци су од опека. На западној фасади има неколико геометријских линија, наивно цртаних опекама. Како пак на осталим фасадама има трагова од малтерисања, да се закључити да је ипак цела црква била с поља малтерисана.

Припрата је доцније дозидана. То је мали правоугаони просторс улазом сјуга. Један прагна улазу је фрагмент од каквог римског камена снатписом. Покривена је била равном, дрвеном таваницом и кровом од којих и данас Слика 30. Црква Св. Богородице. има остатака.

РААркоб тАнастир.

Црква _ДРКвА у“. Ботородице , (реконстр“ кциј А)

Св. Богородице.

Напоменули смо већ раније, да ова црква као грађевина, на жалост, више не постоји. Због клизања подлоканог терена, спруда од великих облутака и песка из Маркове Реке, црква је формално сломљена на неколико делова и пала је 1916. године. Како су делови њени, због те катастрофе сасвим раздвојени, било би и врло опасно и беско-

Слика 31,

рисно покушавати њено техничко снимање (сл. 30). Но ипак, будући да је она најлепша и најинтересантнија поред цркве Св. Димитрија, покушаћемо да је колико-толико представимо. Ово у толико пре, што код ње има и таквих појединости које су јединствене у нашој архитектури, а уз то, можда за коју годину, можда првог пролећа, прва јача бујица подлокаће сасвим брдашце на коме она лежи, срушиће га и однети собом остатке цркве.

У основи је тробродна базилика (сл. 31) са слепим бочним бродовима, пресечена у средњем делу трансептом који је у крову и луковима са сводовима формирао крст.

Како су пиластри, који одвајају бродове, били мање размакнути између себе на истом зиду од оних на супротном, т. ј. затварали су не квадрат него правоугаоник, то

РА КАД ||

ПРУ.

пресек И>ћ.