Markov manastir

46

и датирање најјасније потврђује још и то, да у овом рукопису после Акатиста имамо стихире у част пресвете Богородице од Филотеја патријарха цариградског (1354—1376), писане истим рукописом и на истом пергаменту као и Акатист.'0) Лихачевљ“!) ставља овај грчки рукопис такође у ХЛ. или шта више у почетак ХУМ. столећа. Овај рукопис послали су 1662. године цару Алексију Михајловићу епитропи Богородичине цркве у Хрисопигији, у Галати, а некадањи је дар Алексија Комнена (+ 1183). Дакле илустровање Акатиста у овом грчком рукопису није најстарије, но у најстарија илустровања Акатиста, поред онога у Манастиру Матејичу, а можда и других, спадају ове фреске Акатиста, овде у Маркову Манастиру. Илустровање Акатиста имамо даље у српском пса

државне библиотеке (сод. та пи Зјау. 4.) из краја ХЛУ. или почетком ХУ. столећа.“2) Када Кондаков“3) каже за минијатуре Акатиста у српском псалтиру да су живе и пуне смисла, и да дају много историјски

новога материјала за науку у византијској археологији, при свој својој једноставности и грубости уметничке израде, то од колико већег уметничког значаја су за историју српске црквене уметности ове фреске Акатиста у Маркову Манастиру, израђене лепо, детаљно и уметнички на великим пољима црквених зидова, и то још нешто раније од оних минијатура у српском псалтиру.

Даље имамо слике Акатиста у Пантанаси у Мистри (1428—1445),=) у трапезарији лавре Св. Атанасија у Св. Гори (1536),5) у нартексу Дохијара (1568), у притвору Св. Павла Ксиропотамског (1687), на икони Одигитрији у цркви св. Евстатија Плакиде у Св, Гори из ХМП. столећа), у нартексу Ватопедског храма), и у многим другим црквама. Поред Маркова Манастира имамо Акатист и у другим српским црквама ХУ—ХУП. столећа, н. пр. у Благовештењу испод Каблара — 1635., Јежевици — 1636. Никољу — 1697.50) У Русији имамо Акатист у Московском Кремљу у цркви Полагања ризе Богоматере.

Икос 1. У олтару Маркова Манастира с десне стране олтарског прозора, у другом појасу фрески имамо Благовести_са сигнатуром почетних речи 1. икоса у Акатисту: аггелк пркдстателћ ск нвсе посланћ 66 реши БЦИ радон се... Пресвета Богородица у плавој Хаљини, са звездама на глави и рамену, стоји код велике столице без наслона, нагнула је главу према анђелу, леву руку спустила је доле и држи у њој вретено, а десну држи отворену при прсима. Арханђел Гаврил у живом покрету слетања с неба и живом гесту благосиља пресвету Богородицу десном руком, а у левој држи скиптар украшен на врху белим тачкама (можда цветови). Анђео с крилима стоји на четворокутном подножју.

лтиру Минхенске дворске и па а те на 5: =

МАГ

Слика 49. 9. икос.

80 Н. П. Кондаковљђ, Иконографиа Богоматери, Томђ П[, 387. Види и Арх. Амфилох:.!, О лицевомђ греческомђ Акаоистбћ Божећ Матери Х]У. вђка, Моск. Синод. библ, Мо 429. Чтена Моск. Обш. ЈЛ:об. Дух. Просв. Х, 1870. 41 ) Ба.

82) Јозећ Бгттубомзка, Гле Миа теп дез зетђуасћеп Рзајетв,,.

88) Иконограф!а Богоматери, 387—388.

43) Об. Мш ећ, Мазба, Р1. 151.

2) Н. П. Кондаковђ, Паматники христанскаго искусства на Абонђ, 53, М!.

46) Та. 93, 96. |

37) Према запису над вратима притвора некадашњег српског манастира Св, Павла у Св. Гори, Љ. Стојановића, Записи бр. 1873.

48) Кондаковђ, 1514. 96—97.

49) Та. 95—96.

50) Др. Влад. Р, Петковић, Српски споменици ХУТ—ХУШ, века, Старинар, 1911, Св, Ги П,