Markov manastir

12

ђелијем у левој руци, а десном руком дозива једно лице са капом, које долази и доноси сноп свећа. Иза овог лица долази још једно лице, које држи у руци клепало (оу2у5оо).59)

У књизи Г. Чеде Марјановића (стр. 17—19), пре но што сам отишао у Марков Манастир, прочитао сам описе слика у припрати, према којима Г. Марјановићу прва слика представља Краљевића Марка где му народ, односно властела, нуде мач, разуме се борбу против Турака. Друга слика представља како се Краљевић Марко потурчио и чалму завио; онај пак светац, то је по свој прилици св. Димитрије, крсно име Мрњавчевића и храмовни заштитник обитељи. Он се устремио да одврати Марка од турчења, али је овај хладани не гледа га. Она последња слика у таком случају представљала би према Г. Марјановићу погибију Краљевића Марка на Ровинама 1394. год. где се он као вазал турски борио противу хришћанске војске. Слика је веома занимљива и задужио би нас захвалношћу онај, ко би од уметника отишао да је копира, Тако каже Г. Марјановић и најпосле изражава наду, да ће историја ускоро расветлити ову загонетку у Маркову Манастиру.

Овде је место да се реши ова „загонетка“. Када сам прочитао ово у књизи Г. Марјановића, мислио сам да су ове слике из новијег времена, јер према историји овако како их је Г. Марјановић приказао, не би могле бити из времена оснивања Маркова Манастира.

Доиста у припрати има између западног зида припрате (и цркве) и између зида који дели припрату од храма, са северне и јужне стране припрате по један полуцилиндричан свод. На северном полуцилиндричном своду, према западу, изнад погрудних слика светитеља, је слика, на којој видимо како један цар седи на престолу, пред кога је један мачем опасан војник извео једног младића. Овај младић није Краљевић Марко, но св. Димитрије, а цар на престолу је цар Максимијан. Овде је исповедио св. Димитрије пред царем да је хришћанин и порекао је многобоштво. Св. Димитрије је проповедао Христову науку у Солуну и био је други св. апостол Павле. Друга слика, источно, на овом полуцилиндричном своду, приказује, свакако, мучеништво Нестора, друга св. Димитрија, коме су везали очи и који је страдао од мача због исповедања Христа.) На јужном полуцилиндричном своду, са источне стране, у припрати, приказана је мученичка смрт св. Димитрија, што Г. Марјановић држи за битку на Ровинама. У јутро 26. октобра ушли су војници у тамницу св. Димитрија и затекли су св. Димитрија где се моли Богу. Војници се устремише на св. Димитрија и избодоше га копљима.!) Исте оваке слике из житија св. Димитрија, као у Маркову Манастиру, имамо и у митрополијској цркви у Мистри.02) Црква посвећена св. Димитрију у Маркову Манастиру, има овде циклус фрески свога посветног светитеља. Сигнатуре ових слика су избрисане, те лајик не може решити шта приказују, а нису сасвим ни јасне, а четврта слика овога циклуса на јужном своду, према истоку, сасвим је оштећена.

У полукугластом своду припрате, горе у врху је слика Господа Исуса Христа као пантократора. Христос седи на кугли и благосиља обема рукама. Око Спаситеља

свуда унаоколо је круг анђела.

5. Завршна реч о живопису.

(0 живопису Маркова Манастира рекао је Ме! У) да је један од најбољих српских живописа и да припада истој уметничкој школи, којој и живопис Грачанице, Нагоричина и Матејича.

Посматрајући живопис Маркова Манастира ја бих рекао да има у њему два живописа, рађена од два сликара. У један спадају Велики Вход, Акатист, и неке слике из припрате (Успеније Богородице и св. Николе, Три војводе пред царем Константином и св. Николом), а у други остале фреске. Разлози који ме доводе до ове мисли су ови: 1. У првом живопису су словенске сигнатуре, а у другом грчке и словенске. 2. У првом живопису цртано је и рађено прецизно, ефекти се постижу контрастима осветљеног и осенчаног, док се код другог живописа ефекти постижу контрастима боја. 3. У првом живопису имамо црвене и плаве нимбе, а у другом златне и жуте. 4. Лик Спаситеља на првом живопису има више лепоте, пропорционалности у телу и разликује се од лика Спаситеља на другом живопису, где је Спаситељ повисок, слабији и лик му није тако леп као на првом живопису. 5. Сви ликови првога живописа су између себе слични, ликови пак другога слични су између себе; а ликови оба живописа разликују се. Но ипак, према сведоџби историка уметности, оба живописа су из ХМ. столећа, и могуће је да је један

89 Испор; О; атоп-5ећајег, 352.

90) Исту оваку слику имамо и у Мистри, в, 6. МаЏећ, Моп. Ђуг. де Мизга, Р! 69. и овде је разјашњена са; Магђуге де Мезгог.

91) Види Жити свитнхљ, Изд. П. Москва 1904. књ. 1], стр, 561—965.

32) 6. Ма! ећ, Мазгга, Р!. 69, 70.

53) 6, Ми ећ, Шапсјеп ат! зегђе, 47,