Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА 163.

шир и љубазно се смешкајући... А онај ништа... Самота, преко рамена, погледа. Окрену главуи прође даље. Шта ли је тог... Или га није познао, или неће „да се јави... Хтеде да га зовне, заустави... Не усуди се... Изненада, иза леђа му, силовито зазвонише... Почеше викати на њега, дречати. Брзо се осврну, отскочи. Трамвајска кола, која га умало не прегазила, јурнуше мимо њега... Опази неколико „лица како га љутито гледају и прете. Раштаг... Шта им учинио 2..

Дође до старог, познатог хошела, о коме се у свима касабама причале читаве приче. Чак и нејака деца знала за њега, а многе ситније дућанџије, сањајући о будућим пословним везама са Сарајевом, молиле Бога да их поживи барем дотле, док једну једиту ноћ не преноће у њему... Ту обично, свраћали трговци, бакалчићи, попови и учитељи из покрајине. Ту му редовно отседао и отац, давно, кад долазио да га као ђака походи. Ено прозора од собе у којој је ноћивао. Једна ћерчива још и сад искривљена, као што и некад била. Стара, пропржена завеса још сад провирује, а паучина око ње још се једнако лелуја све дебља, гушћа... Како се некад радовао кад би утрчао у овај хотел и пропињао се уз искривљене, истуцане степенице!... Како му ударало срце, кад би прихватио за преломљену кваку на собним вратима!..: Колико се пута наплакао загрливши се са оцем, заваљујући се на ниски, климави кревет из кога непрестано испада слама!...

Не размишљајући много сврати тамо. Одмах познаде старог хотелијера, збијеног, кратковратог дебељка, који вечито чучао покрај нискога стола и вечито држао криглу пива пред собом. Слободно, као староме знанцу и пријатељу, приступи му и заиска собу.

= Хе, собу тражиш» — запита дебељко мирно, не помичући се. — Има... = Хајде... Покажите ми, — замоли Миле

живље. _ 12%