Među svojima : roman

- Е МЕЂУ СВОЈИМА 169

њима. Надао се, да ће се ма где одвојити, раставити. Само нек се одмакне црнкаион ће одмах да приступи... Без размишљања... Али што је не пушта више2.. Што је не оставља 2... Обе дођоше до омање, скромне кућице, која се стидљиво полегутила између две велике зграде, као поплашени кепец између два дива. Брзо отворише врата, снажно клепнуше канатима. И гласно се смејући утрчаше унугра. Сакрише се. Он се удари штапом по бедри и опет застаде. Шта сад да радиг.. Како ћег.. Да пође за њимаг.. Не може... Ко зна у чију су кућу свратиле... Да их чека 2.. А кад ће изаћи2..

Неко га пријатељски куцну по рамену, продрма.

— Јеси ли ти, Миле2..

Миле се љутито осврну и као да хтеде да удари, да опсује напасника. Угледа пред собом крупна, трбушаста попа, са кратком, потшишаном брадом, у новој мантији са црвеном поставом, опасана црвеним појасом. Познаде некадањег друга из Богословије, Николу Краљевића, данас конзисторијалног саветника и народног посланика.

= Ти ли си Никола 2 — весело га запита, намах се одљутивши, и пође да га загрми. — Једва те познадох,..

= Како си, како соколе 2 — загрми поп Никола, гласно, са безбрижношћу човека који је сам са собом потпуно задовољан. — Кад си дошао 2..

— Синоћ. Е

= А кад мислиш ићи2..

— Тхе, не знам... Ако ћеш да право кажем, не мислим никако ни ићи одавде, — каза Миле поверљиво, хватајући га за мантију. — Још ћеш

ми и ти помоћи да нађем какво мјесто, ·

Никола као да сакри усне у браду и зачуди се.

— Вар нећеш остати у касаби 2 — запита након краће почивке.

= Не мислим... Не свиђа ми се...

— Тамо је ипак боље... Много боље...

Попа Николу, који свршио само Богословију и својим необичним мајсторијама и мало дубљом