Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА 2 187'

— Па да га довучемо! — МИНИ Митар ра-= досно и одмах скочи, као да би да пође, да тражи. — Хоћемо ли2.

Станиша се ослони леђима о зид, обори главу; намргоди се. Намах се могло познати, да смишља некакав важан предлог... Оба се загледали у њега. (ба жељно очекивали, када ће поново да проговори... А он једнако НЕ "Као стена... Волео

х мучити мало, дражити... И волео да посматра како га гледају са неким див; љењем, као избавитеља..

— Добро би било да покушамо са једном депутацијом, — одлучи се напослетку да проговори. А неће да гледа у њих, него према прозору, као да са Ћерчивима разговара.

— (О томе овђе нико ништа знати не смије, нагласи Станиша јаче.

— Ни попг — уплете се Васиљ, који никако није могао замислити да би нешто и сами, без. попа, могли да закључе.

— Ни он, ни Даринка, ни ико.

— А како2 — опет запита Митар и немиран, нестрпљив поче ходати по соби.

—- Васиљ и тако често иде у робу, у Сарајево,. — отегну опет, пошто читав цигар отпушио и утрнуо га. — А и ти Митре, могао би поћи с њим... И ти као да идеш у робу...

(Станиша пажљиво погледа не слуша ли их ко.. Увек страховао да, неко пази на њега, прати га и хоће да предухитри... Тихо, шапатом заврши:

= Да опет потражте Милу, да га нађете... Гледајте да га умолите...

— Душе ми, хоћу! — готово весело узвикну Васиљ и плесну рукама. Станиша метну прст на уста и показа према соби у којој поп лежао.

— Замислите, како би се јадан отац обрадовао · да га опет види. По би мислио да му се сам. вратио... Блудни син.

Митар одушевљено скиде капу. Издиже је и: тресну њоме о земљу.