Među svojima : roman

____МЕЂУ СВОЈИМА 21

Поп то прими за шалу па и не одговори. Сети се, како је Миле, кад истом пошао у школу, донео први дар. Осмехну се. 5

— А више ме растужило кад ми оно донио, смрмољи у браду као да са самим собом разговара. (Одвојило дијете испред све дјеце и трчи, трчи...

- Високо изнад главе издигнуло књигу са шареним ·

корицама и набојеним сликама... „Дар, тата, дар!“ ... Тада нисам ни малаксао ни обнемогао... Јок... Али кад сам га узео у нарамак и почео љубити, затрепери ми срце да искочи. Сузе се пролише као прољетња киша... Љубим му косу, плачем... дагрлим

га, плачем... Узмем дар да видим, плачем... До

Бавола и овако срце!.-, Ех!... Онда сам видио да ће мали бити велика глава. Васиљ накриви главу и подругљиво добаци: — Зато си га шћео овђе оставити... Зар да ти козе чува... 5 Поп одмахну руком иза себе, као да сад не жели о томе говорити. = — Тешко се било и раставити с њиме, — про= мумла након краће почивке = Ти си се к морао раставити, — узвикну Васиљ жешће, хватајући се за палце и климајући се на шилти. — Морао си јер... јер је још и, тада била у јеку вика и граја против тебе... Требало је дијете гурнути на страну, док је још младо... Да ништа не зна и ништа не чује... А осим тога... - — Прекини, вјере ти, разговор, — замоли поп вр= пољећи се и немирно премећући бројанице из руке

у руку. — Немој баш данас да ми напомињеш... = Право имаш, право имашњљ — дочека Васиљ покајнички а једнако се клима. — Заговорили смо

се о чему не треба. -

Па, као присмисливши се, брз о. устаде и, не облачећи ципела, онако у чарапама, крену према вратима.

— Ееј, момче, — довикну мршавом хамалу, који лежао поред зидине, готово,на цести, и сунчао се.