Među svojima : roman

42 = — _ СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

Док је Станиша испијао ракију, Михо узе, управо оте му рибу из рука. Поче је мерити на длану, загледати јој у шкрге.

— Колико да дама — запита одлучно, готово "заповеднички.

— Али...

— Колико2... Б

— Ја сам дао само дванес гроша, — слага Станиша још се, токорсе, устежући. — А... ето... Кад толико форцираш, толико ћеш ми и дати.

— Самог...

Газда, бојећи си да (Станиша не порекне, сакри "рибу за леђа и брзо је добаци слугама. При помисли на сутрашњи ручак, задовољно поглади бркове. Затим извади иза појаса овећу шарену кесу, новчаника никада није носио, — и пажљиво одброји неколико гроша.

— Ето, — отегну пружајући новце Станиши. И фала ти...

(Станиша некако. нерадо прими новце и, не -загледајући нити бројећи, гурну их у џеп.

— То ти учиних само за љубав, — избаци некако - мрзовољно, чупкајући траву око“ себе. — Нипошто за, новце, јер ми то не импонира... Дошао био да те! запитам за савјет како ди се најљепше "зготови... за свечана ручка... па остадох без ње... А сјутра ми гост на ручку... Чиме сад да га частим 2..

Газда, међутим, мислио само о риби. Кад се већ купила, треба смислити и како да се зготови... А то је мука једна!.. Са луком или без лукаг.. Или да се скуха на лонаи2.. Са бибером, паприком!.. Или, још боље, сварити на сланој води, са патлиџанима2.. Хм... Добро је и тако и овако... Али за које да се човек одлучиг.. Од свега што Станиша казао, разумео је јасније само једну једиту реч гост... И, макар што га то сада није нимало "интересовало, запита тихо, тек ради обичаја:

— Ког.. Какав гост... |

= Па... Миле попов.

= Ааа7..