Među svojima : roman

50 2 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

базно, али ипак са гордошћу неком, поздрављала се, питала са комшиницама. Кад видела како се гуркају да јој направе место, како се улагују, уми– љавају, чинило јој се као да сања...

Дошавши кући остајала је тако обучена по читав сахат, по два. Ишла по соби лагано, достојанствено, застајала пред огледалом, пипкала свилу, кадифу, дукате... Слушкиње дозивала једну за другом, токорсе да. нешто каже. А само желела да им се још једном покаже тако, те да види: хоће ли се и оне чудити и дивити се2. _ Чим осети да ће газда наскоро да закуца на врата, брго је ишла у собу и свлачила, остављала све... Хаљине морала сама. и сложити и уредити. Наките би добро затворила

_у нарочите кутије и још боље закључала у тешке, везене сандуке. Мука би била кад би он дошао, а долазио да и то прегледа, — па нашао нешто у нереду или можда занемарено.

Газдиница је била у големој неприлици због Даринке. Није знала шта ће ни како ће. Питати није смела, саветовати није умела. Да каже Михи, да види шта-ће он2... То јој се чинило најпаметније. Најпосле у кући се и не сме ништа десити, о-чему он неби био обавештен. Али и то је незгодно! Ако плане, наљути се, запретиг... А Даринка се успротиви, не послуша2.

Јер Даринка била.једино чељаде у читавој кући, које се и газди смело успротивити. Додуше и томе је крив само он. Размазио је од раног детињства. Макар колики циција био, макар како осоран према другима, према њој увек био и нежан и љубазан и издашан. Хаљине 10] кројио какве немају друга деца, скупље, везеније. Играчке бирао најређе. Сухо И ушећерено воће добављао за њу чак однекуд из Грчке. Она једина смела слободно оптрчавати око њега кад је седео у башти, смела му се завлачити под ћурак, тргати златан сахат иза појаса и играти се њиме. Могла је радити шта хоће, све јој дозвољавао: Неколико пута разбила му лулу и чашу од ракије. Тата, од страха, занеми па не зна да ли