Među svojima : roman

же

56 3 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ –

— А ти свршио школе, а2 — запита снисходљиво,; ширећи се на шилти. — је ли2..

— Свршио, — кратко одговори Миле, коме биле непријатно и већ дошло да бежи.

= Како си свршиог.. Добро.

— (С одликом.

= Охо!..

Газда нареди слузи да га понуди и дуваном.

= Пушиш лиг — запита отегнуто.

= Хвала... Не пушим.

= Лаже, — помисли газда у себи, а мило му што је одбио. — Пуши он, али неће предамном из поштовања...

Нареди слузи да наточи слађу каву за господина Милу. Па, да му прави друштво, и сам прихвати за филџан и поче присркивати.

— А мислиш ли овђе остатиг — запита опет, наглашујући сваку реч, искушавајући. — Да останеш, да будеш поп.

= Не знам, — равнодушно- одговори Миле и слегну раменима. — Нисам одлучио...

И, заборавивши зар да је у туђој магази, поче се љуљати на столици.

— Опет лаже... Погађа се, — помисли газда и незадовољно отпухну кроз нос. Опазивши како се Миле љуљушка, готово гласно промумла: — Сло-

„миће ми столицу, никоговић!..

Отпусти неколика дима, испи кафу и филџан спусти поред себе. Слуга бржебоље притрча да га уклони.

— Право да ти кажем, сви би ми желили да нам поп буде школован, — опет ће газда мирно, а одмерено купка по нози чибуком, као да би тиме сваку реч да боље потврди. — А кад се ту задесило наше дијете, из нашега мјеста, толико боље.

Затим некако свечано, као да држи здравицу, настави:

— Ми ћемо те, ако хоћеш, и изабрати овђе и лијепо платити, али,,.