Među svojima : roman

68 - ____ СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

и стаде иза Митра. — Кад би ми:сад поновио све _јутрошње речи, био бих, можда, и суровији..

— Опет је он — покуша поп да одговори. па се заплете. Незнајући шта би друго, промуца оно своје обично. — Добар човјек, брате... -

= Може бити да пријатељу Станиши чак прави задовољство да се са нитковима рукује, — пакосно осече Миле и не погледав на њега. — Али, због тога, може понеки човјек да ни њему не пружи своју руку, из страха да се не опогани.:.

Па устаче шешир на главу и оде из магазе.

= Стани! Куда кеша = подвики за њим потрчавши да га сустигне. — | |

= Не бјежи!.. Не бјежи!.. — подвикну и Митар јаче, ухвати попа за мантију и снажно повуче натраг. — Куда»... Пусти га, нек иде својим путем... Захвали Богу што га спасао од- дипломата! — Па напуни чашу до врха и- поче присркивати као да

куша. — Дај сада да пијемо!..

Миле, дочепавши се чаршије, као да одахну мало: Погледа по дућанима, заигра се штапом и крену даље. А касабалије га данас сасвим друкчиј гледале... Као да то већ није- онај Миле, попов Миле, кога познају од детињства Не. То је неки други, силнији, необични ији младић. Тај ће на голу сабљу да удари. Бапали су посао, истрчавали из дућана и магаза. Гуркали се, п: зовир ивали, само да га боље виде. ПЏонеки и прстом указивали на њега и гласно зазивали комшије из механе да им га покажу. Било их који понизно устајали чим им се приближио и поздрављали га капом. Ситни, упљеснати бакалчићи усплахирено се окретали и, као у послу, токорсе распремали, уређивали нешто-у дућану. Не смеју да га поздраве, бојећи се газдиних дошаптача, а неће ни њему да се замере, како неби помислио да су му истински противници... Жене су, стојећи пред вратима са неумивеним дететом у нарамку или стодневним плетивом у руци, гласно добацивале по какву примедбу... Нарочито су пазиле: куда ће поћи, где ли ће скренути2.-

~