Među svojima : roman

МЕЂУ СВОЈИМА __ 67

матски услови ту су и... Али смијешно је, да ја сад учим учевнијег човека.

И, мигнувши оОрком, као да се подругљиво осмехну.

— Збори, збори, — упаде Васиљ живо и понуди—_ та ракијом. — Ко тебе неби саслушао 2

— Треба да кажеш, брате... Мило ми је да те чујем, — полако изговори и поп и намах као да се сневесели. Док је Станиша говорио, било му као да однекуд нанели. трња, па а шибају њим. Лепо осећа убоде и мукле, тупе болове... Зашто баш он једини ла кудиг.. И Мили у лицег.. Као да није могао причекати да то згодно каже њему, попу само!.. Станиша познаде колико је тешка попу његова критика. Обрадова се томе. Главно му било да се сада искали. Не бира се на коме: на сину, или на оцу. Само нека стрелице не промашују, нека погаЂају у циљ. Надме оба образа и опет потегне из дубина:

— Да се једном старом, чествованом грађанину каже да је нитков, то је сувише!.. Може он, ако хоћете, и бити нитков, па опет му се не смије казати.... Паметан човјек приступиће му, проговориће с њиме. Стиснуће му и руку, а у себи ће помишљати: „Нитков си!.. Нитков се!..“ Помишљаће, а ипак ће му стиснути... Го ти је права политика!

— То су оба ниткова, — Об:ао дочека Митар, залажући се краставцем. = Дипломати тако раде, — нагласл Станиша

свечано и испрси се. _ — За дипломатске“ разговоре треба имати и дипломатске главе, — окреса Митар ражљунен, па седе на тле, на сред магазе, и прекрсти ноге. — А таке главе немамо ни ја, ни ти. Станиша не одговори. Само окрену главу у страну и презриво опљуну. | = Шта је било, било, — прошапта поп тише, непрестано гледајући преда се. — Не може се више поправити. _ — Ја и не желим да се што поправља, — пресече га Миле нервозно, па нагло устаде са столице : б.