Menično pravo. I

5

па и берза и других трговинских установа, које налазе себи равне можда тек у најразвитијим модерним

државама, — онда, ваистину, није могуће веровати, да, бар у извесноме добу пи у извесним приликама,

=

не беше ни трага од менице. И збиља, новија пепштивања потврђују да је менице било, наравно у првобитноме облику, још и у класичноме добу старих Римљана. А то је била сопствена (сува) меница, коју, у облику домицилиране сопствене менице, налазимо у споменицима још из доба на два века пре Христа. И судећи не само по тим траговима, него баш и по самоме послу, који је изазвао употребу менице, биће да је ова домицтлирана сопствена меница право почело данашње менице пода је она онда вршила посао, који данас врши вучена меница.

5. — Ова врста сопствене менице је употребљавана кад је издавалац њен требао и хтео суму њену платити на ком другом месту, различном од својег места становања, односно места издања менице. Каснији развој саобраћаја, у коме издавалац овакве менице није више хтео сам плаћати ту суму, учинио је да се заведе означавање домицилијата (в. бр. 369), а по том и да се из честе употребе ове домицилпране сопствене менице развије првобитна вучена меница. И тај појав чешће употребе домицилиране сопствене менице и почетка употребе вучене менице пада баш у доба 12 века. 'Го је, дакле, период развитијих средњевековних вашара у који пада употреба, или чак и „проналазак“ вучене менице, а никако и менице у опште. И о томе би имали рећи следеће:

Доба крсташких ратова је епохалан догађај у историји европске трговине. Ратови су ови упознали и зближили милијуне народа: произвођача и потрошача. Они су отворили нове путе производима чаробнога пстока и Фабрикатима тада већ у неколико индустријскога запада. Они су створили нове услове